Švajcarska u Ritopeku: Do 1000 evra za život u iznajmljenom stanu

Oglašavanje stanova u Beogradu, Novom Sadu ili nekom drugom većem gradu u Srbiji na društvenim mrežama i specijalizovanim stranicama, moglo bi da se pretvori u poligon za svađu stanodavaca i stanara. Glavni razlog je cena nekretnina koje se daju u zakup a koje su tokom pandemije značajno skočile, ali i zbog činjenice da ova oblast nije uređena i da se njome skoro niko ne bavi.

Javnost više ne iznenađuje kada se u beogradskim naseljima Žarkovu izdaje jednoiposoban stan od 40 m2 po ceni od 300 evra ili isti takav na Zvezdari za 400 evra, samo sa parking mestom.

U susednoj Karaburmi oglašava se dvosoban stan za 320 evra. "Luks garsonjera" od 30 m2 kod Đeram pijace, nudi se za 400 evra, a u naselju Vojvode Stepe "obično" uređen objekat od 33 m2 po ceni od 300 evra. 

Rentiranje stanova postaje još skuplje što se više približavate centru grada ili lokacijama koje usled izgradnje čitavih blokova ili otvoranja kompanija, a samim tim i radnih mesta, dobijaju na popularnosti.

Stvar postaje još alarmantnija kada u računicu dodate i depozit u visini kirije, zatim račune za komunalije i održavanje zgrade. Ubrzo postaje jasno da jednu čitavu platu porodica mora da da samo za troškove stanovanja.

Mesečni troškovi za jednosoban stan

Zakup stana – od 200 do 350 evra

Depozit – od 200 do 350 evra

Komunalije (infostan, struja/ gas, internet) – 145 do 325 evra

Održavanje zgrade – 10 evra

Ukupno – od 555 do 1.035 evra

Osim što nisu udruženi, pa niko ne brani njihova prava, zakupci za UNU kao probleme sa kojima se suočavaju navode i izbegavanje stanodavca da potpisuju i overavaju ugovore o zakupu kako bi zaobišli i plaćanje poreza na profit, neprijavljivanje stanara na adresi stanovanja zbog straha od zaostalih, neplaćenih računa, ali i veliku diskriminaciju sa kojom se suočavaju.

"Ako ne potpišemo ugovor, neko uvek može da dođe i da nas izbaci iz stana ili da nam ne vrati depozit po izlasku. Ne dozvoljavaju da u stan uđemo sa psima. Mnogi brane da se u stan useli porodica sa decom, kao da bi im beba uništila zidove i nameštaj. O cenama da i ne govorimo, stave nameštaj Ikea i izdaju ga kao luksuzan i tako opravdavaju svoju suludu ponudu", kaže Milica Petrović iz Novog Sada, koja već mesecima pokušava da pronađe adekvatnu nekretninu za život u srpskoj prestonici.

Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvijetićanin za UNU kaže da je saglasan da su cene kirija značajno skočile tokom pandemije. Takođe, slaže se i da je potrebno urediti zakone i statistiku, tako da se zna kolika je vrednost ove industrije, ali i koliko se stambenih jedinica na nivou države izdaje.

Još jedna značajna stavka je, kako kaže, plaćanje poreza na izdavanje nekretnine, što trenutno ostaje u sivoj zoni.

"Porez na dobit iznosi 20 odsto bruto zarade, ali se od te sume odbija 25 odsto normativnih troškova, što dođe na 15 odsto neto zarade. Ukratko, na 100 evra kirije, stanodavac treba da plati 15 evra poreza. Popunjava obrazac i dostavlja ga lokalnoj Poreskoj upravi", kaže Cvijetićanin.

Prema njegovim rečima, trebalo bi napraviti specijalan Zakon o davanju stanova u zakup.

"Sada imamo Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, gde samo jedan član zakona, član 70, uređuje odnose zakupca i stanodavca. Primera radi, zakonsko rešenje u Americi, Kanadi ili Australiji ima po 100 članova zakona koji se odnose na ovaj odnos. Takođe, imamo i Zakon o obligacionim odnosima, ali on uključuje i poljoprivredno zamljište i poslovne objekte", objašnjava sagovornik UNE.

Opravdanje za nagli skok visine stanarine on vidi u sledećim faktorima: poskupljenju cene kvadrata u prodaji, to što stanodavci u starogradnji prate trend cena stanova za izdavanje u novogradnji, poskupljenju bele tehnike i cenovnika održavanja zgrade kod majstora, kao i ulaganja u nekretnine kao načinu štednje za one sa kapitalom.

"Zakupnina u Zapadnoj Evropi je jedan odsto od vrednosti nekretnine. Ako imate stan od 60.000 evra, kirija bi trebalo da bude 600 evra. Ako pogledate, i u Novom Sadu i Beogradu manje je od tih jedan odsto. Ne treba da se gledaju samo ponuda i potražnja, nego ekonomska moć zakupca, pitanje je dokle će on moći da plaća", navodi Cvijetićanin.

Dodaje da se ovim povodom obraćao različitim državnim institucijama, ali da nikad nije dobio odgovor.

"Urediće ovu oblast kada neko nađe interes u tome", zaključio je on.

Vlasnik beogradske agencije za nekretnine, Branislav Petrović, za UNU konstatuje da je poskupljenje izdavanja nekretnina u proseku od 20 do 30 odsto, u zavisnosti od lokacije.

"Jedino opravdanje za ovaj rast cena je princip ponude i potražnje. Stanovi će se izdavati sve dok ima onih koji će prihvatiti tu cenu", objašnjava agent za nekretnine.

Prema njegovim rečima, zakoni koji uređuju ovu oblast su dobri, ali je problem što se ne primenjuju.

Marko Aksentijević iz nevladinog udruženja Ministasrtsvo prostora kaže da su procene da se u Beogradu trenutno izdaje oko 100.000 stanova.

"U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, problematikom stanovanja se bavi samo jedna osoba. Možda bi popis stanovništva mogao da odgovori koliko se stambenih jedinica izdaje u Srbiji, a prvi korak ka uređenju ove oblasti moglo bi da bude smanjenje poreza na prihod, kako bi novci od rentalnog sektora ušli u legalne tokove", zaključuje naš sagovornik.