Zvanični podaci govore da se manje gradi i u Srbiji i na nivou EU
Tržište nekretnina se stabilizovalo, značajnijih cenovnih oscilacija nema već neko vreme, ali novi trendovi na tržištu postavljaju i pitanje vezano za dalje kretanje cena, ali i ponude i tražnje. Zvanični podaci govore da se manje gradi i u Srbiji i na nivou EU. S tim u vezi poznavaoci tvrde da treba očekivati i promene koje se odnose i na prodavce i na kupce.
Građevinska proizvodnja u EU i evrozoni je u aprilu pala za 0,4 odsto u odnosu na mart. Najveći međugodišnji pad je zabeležen u Slovačkoj - za 6,9 odsto, Češkoj - za 6,4 odsto, i Finskoj - za 5,5 odsto, dok je najveći rast zabeležen u Sloveniji - za 23,3 odsto, Rumuniji - za 12,6 odsto i Belgiji - za 8,7 odsto.
Srbija takođe beleži pad izdatih građevinskih dozvola iz meseca u mesec. U aprilu je izdato 1.972 građevinske dozvole što je smanjenje od 11,1 odsto u odnosu na isti mesec lane. Vrednost izvedenih radova u stalnim cenama na zgradama u pojedinim mesecima je smanjena za 20 procenata. Sada je pitanje i kako će ovi novi trendovi uticati na cenu kvadrata od leta.
Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za nekretnine kaže za "Blic Biznis" da celokupna situacija na tržištu nekretnina ne ukazuje da će biti promena u doglednom periodu u korist kupca.
"Imajući u vidu zakon ponude i potražnje, predstoji nam jedan dosta neizvestan period na tržištu nekretnina. Činjenica je da se neće puno graditi, što dovodi do problema jer je tražnja konstantna a ponuda se smanjuje. Tako nema ekonomske logike da cena kvadrata padne. Sa druge strane, vrednost novca pada, tako da ne mogu da ne očekujem poboljšanje cena za kupce. One mogu samo da stagniraju ili čak u novogradnji da rastu", kaže Đoković.
Iako se u isto vreme broj građevinskih dozvola smanjio i u EU i u Srbiji, naš sagovornik keže da na to utiču sasvim drugi faktori.
Na smanjenje gradnje u Evropi uticala je ekonomska situacija dok su kod nas uticali neki drugi faktori. Najpre administracija, komplikacije u dobijanju dozvola, neizvesnost u nabavci materijala, nedostatak radne snage, nesređeni imovinsko pravni odnosi, manje slobodnih lokacija za gradnju - tvrdi Milić Đoković.
Iako poslednjih meseci pojedine beogradske opštine beleže pad cena kvadrata, ključne lokacije u Beogradu i dalje "drže" cene koje su na približno istom nivou u poslednje dve godine. Prosečan kvadrat se na ovim opštinama kreće od 2.200 evra do 3.500 evra, pa je za dvosoban stan od 60 kvadrata u ovom momentu potrebno izdvojiti više od 100.000 evra.
"Blic Biznis" je istraživao kolika je danas cena kvadrata po ključnim beogradskim opštinama i u nastavku pogledajte kakva je ponuda u oglasima na Vračaru, Zvezdari, Paliluli, Novom Beogradu...
Čak i prema oglasima moguće je primetiti da je sve manje stanova na prodaju u novo gradnji i da stanovi u starijim zgradama prednjače.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.