Svuda inflacija, u Kini deflacija: Kako padanje cena može biti pogubno za ceo svet, pa i Srbiju?

Kineska ekonomija je pala u deflaciju, pošto su potrošačke cene u julu pale prvi put u više od dve godine.

Zvanični Indeks potrošačkih cena, koji se uzima kao mera inflacije, pao je prošlog meseca za 0,3 odsto u odnosu na godinu ranije. Analitičari kažu da to povećava pritisak na vladu, da "oživi" tražnju u drugoj najvećoj ekonomiji na svetu.

Deflacija je usledila nakon slabih podataka o uvozu i izvozu, što je pokrenulo pitanje o tempu kineskog oporavka nakon pandemije, a ta zemlja se takođe suočava sa rastućim dugom lokalne samouprave i izazovima na tržištu nekretnina.

Nezaposlenost mladih, koja je rekordno visoka, takođe se pomno prati, jer se očekuje da će rekordnih 11,58 miliona diplomaca ove godine ući na kinesko tržište rada.

Pad cena, piše BBC, otežava Kini da smanji svoj dug - i sve izazove koji iz toga proističu, kao što je sporija stopa rasta. "Ne postoji tajni sos koji bi mogao da se primeni za podizanje inflacije", kaže Danijel Marej iz investicione firme EFG Asset Management.

On predlaže "jednostavnu kombinaciju veće državne potrošnje i nižih poreza, uz lakšu monetarnu politiku".

Kada su cene počele da padaju?

Većina razvijenih zemalja doživela je bum u ličnoj potrošnji, nakon što su prestala ograničenja pandemije. Ljudi koji su uštedeli novac odjednom su postali voljni da troše, dok su se preduzeća borila da održe korak sa potražnjom.

Ogroman porast potražnje za robom, čija je ponuda bila ograničena, zajedno sa rastućim troškovima energije nakon ruske invazije na Ukrajinu – "naduvalo je" cene. Ali, to se nije dogodilo maltene samo u Kini, gde cene nisu rasle u skladu sa tim kako je ekonomija izlazila iz najstrožih svetskih pravila o virusu korona.

Potrošačke cene su poslednji put pale u februaru 2021. U stvari, one su mesecima bile na ivici deflacije, pa su se ranije ove godine smanjile zbog slabe potražnje. Cene koje naplaćuju kineski proizvođači - poznate kao fabričke cene - takođe padaju.

BBC dalje ukazuje na stav nekih analitičara kako je ovakva situacija zabrinjavajuća, jer pokazuje da je potražnja u Kini slaba dok se ostatak sveta budi, posebno Zapad.

"Deflacija neće pomoći Kini. Dug će postati sve teži. Sve ovo nisu dobre vesti", kaže Alisija Garsija-Herero, profesorka na Univerzitetu u Hongkongu.

Zašto je deflacija problem?

Kina proizvodi veliki deo robe koja se prodaje širom sveta. Potencijalni pozitivan uticaj produženog perioda deflacije u zemlji može delovati da pomaže u obuzdavanju rasta cena u drugim delovima sveta.

Međutim, ako kineska roba po sniženim cenama preplavi globalna tržišta, to bi moglo imati negativan uticaj na proizvođače u drugim zemljama.

Moglo bi da pogodi investicije preduzeća i smanji zapošljavanje. Period pada cena u Kini, takođe, mogao bi da pogodi profit kompanija i ličnu potrošnju, što za posledicu ima veću nezaposlenost.

Dodaje se da bi deflacija mogla rezultirati padom potražnje u zemlji koja je najveće svetsko tržište - i to, za energijom, sirovinama i hranom, što bi pogodilo globalni izvoz.