U ova dva slučaja imate prava na otpremninu: Kada i kako poslodavac može da izbegne ovu "obavezu"?

Neko će danas u penziju, neko će sporazumno raskinut ugovor o radnom odnosu, a neko će dobiti otkaz. Da li je pravo na otpremninu zajednički imenitelj za sve ove slučajeve? Na ovo pitanje odgovorili su gosti emisije Puls Srbije Zoran Ristić, viši savetnik Sindikata nezavisnost za ekonomska i socijalna pitanja, i Jelena Pavlović, advokat.

Glavno pitanje koje muči mnoge zaposlene jeste: Kada zaposleni ima pravo na otpremninu i u kojim slučajevima nema?

"Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju i kada se proglašava tehnološkim viškom. U slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa, zaposleni nema pravo na otpremninu", rekla je Pavlović.

Viši savetnik Sindikata nezavisnost za ekonomska i socijalna pitanja Zoran Ristić istakao je da postoje dva ključna osnova po kojima se odobrava isplata otpremnine.

Izmene u pravu na bolovanje: Pet novina, ali i mogućnost kazne za poslodovace i RFZO

"Postoje samo dva osnova za isplatu otpremnine za zaposlene. Prvi je onda kada zaposlen ide u penziju i tu je potpuno svejedno da li se radi o sporazumnom prekidu radnog odnosa, otkazu od strane poslodavca ili otkazu od strane radnika. Dakle, to je situacija kada zaposlen ima minimalno pravo na dve prosečne zarade u Republici Srbiji, a ugovorom kod poslodavca o kolektivnim ili pravilnikom o radu može da se definiše i veći iznos otpremnine. Druga situacija je kada se proglašava tehnološkim viškom radnik i te situacije podrazumevaju da zaposlen ima pravo na minimalni iznos od jedne trećine njegove zarade ostvarene u poslednje tri meseca", rekao je Ristić.

Međutim, postoje i situacije gde poslodavac izbegava isplatu otpremnine.

"Kada govorimo o penziji, to su retke situacije kada poslodavci pokušavaju da izbegnu isplatu otpremnine. S obzirom da je prostor za izbegavanje sužen. Kada govorimo o situaciji kada se isplaćuje otpremnina po osnovu tehnološkog viška, to je prostor rekao bi poprilično širok za poslodavce i on se širi do te mere da poslodavac jednostavno može da donese odluku o prestanku rada preduzeća, odnosno privrednog društva. Kada nema obavezu isplate od premline. To su situacije kada se preduzeće vodi u stečajni postupak ili postupak likvidacije, ali isto tako postoje i niz drugih situacija gde poslodavac praktično namerno provocira radnika da sporazumno raskine radni odnos ili da sam radnik raskine radni odnos kroz upućivanje na rad u mestu koji je udaljen u odnosu na mesto njegovog stanovanja do 50 km. Promenu radnog mesta, umanjenje zarada, niz drugih stvari koje mogu da se u praksi sretnu kao osnov za to da radnik po drugom osnovu otkaže Ugovor o radu kako se ne bi isplatila otpremnina", rekao je Ristić i dodao:

"Još jedna situacija je i proglašenje tehnološkog viška. Poslodavac proglašava tehnološki višak i kao meru za rešavanje tehnološkog viška ne isplaćuje otpremninu, nego upućuje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca. U tom slučaju poslodavac nema obavezu isplate otpremnine, već će kroz upućivanje na rad kod drugog poslodavca taj poslodavac rešiti status tog zaposlenog ili će primeniti neke druge mere u skladu sa internim aktima, dakle prekvalifikacije, dokvalifikacije ili neka treća mera podrazumeva mogućnost da poslodavac i u slučaju proglašenja tehnološkog viška ne isplati otpremninu", rekao je Ristić, piše Kurir.

Firma u stečaju, radnici na ulici bez otpremnine: Kako do svojih prava u otkaznom procesu?