Učestale rampe za srpsko voće na granicama: Da li postoji razlog za paniku

Posle šljiva, koje su zaustavljene na granici sa Hrvatskom i uništene, još blizu 10 tona srpskog voća juče nije moglo da uđe u Crnu Goru zbog veće količine ostataka pesticida. 

Doduše, Crna Gora se kasnije izvinila jer u voću nije bilo nedozvoljenih pesticida - ali je činjenica da je onih dozvoljenih bilo previše, i da je pošiljka na kraju uništena. 

Zašto nam se u poslednje vreme ponavljaju takve situacije sa poljoprivrednim proizvodima, da li je ono što jedemo ispravno i kakve posledice to može da ima na izvoz saznaćemo u priči novinara UNA TV Zvonka Ninkova.

Početkom jula sa slovenačke, a onda sredinom avgusta sa hrvatske granice vraćene su srpske breskve. 

Razlog - visok nivoa hlorpirifosa, pesticida koji je zabranjen za upotrebu, osim u slučaju šećerne repe. 

Iz Uprave za zaštitu bilja tvrdili su tada da će podići nivo kontrole. A onda se desilo da ni šljive ne mogu da uđu na tržište EU.

"Preliminarni rezultati govore da nisu nađeni ostaci sredstava za zaštitu bilja. Moram da napomenem da je pre izvoza ove pošiljke izvršeno uzorkovanje i ispitivanje u akreditovanoj laboratoriji i da je utvrđeno da je po svim parametrima proizvod bezbedan", kaže direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.

Iako se i dalje čeka objašnjenje šta je tačno bio problem sa šljivama, jasno je da proizvodnji, ali i kontroli voća i dalje postoje propusti.

"Tu se sada ne radi o tome da li su naši standardi različiti, radi se o tome da ako naš proizvođač hoće da bude ozbiljan izvoznik, da izvozi tu robu mora znati propise tih zemalja o robi koju izvozi... I, na kraju krajeva i odgovornost države koja bi morala da ima strožu kontrolu voćarskih vrsta", kaže agroekonomista Žarko Galetin.

Iako Srbija može da se pohvali da je tokom avgusta izvezla 692 pošiljke i da su samo dve bile sporne, Galetin napominje da nas i to kompromituje, a, sa razlogom, treba i da brine.

"Čitav sistem je zakazao i to je ono što je loše u celoj ovoj priči, što joj daje lošu konotaciju sa aspekta referenci naših izvoznika, naših proizvođača. Dakle, to je nešto što ne bi smelo da se desi i, na kraju krajeva, i domaći potrošači se sada pitaju - šta je sa onim voćem koje ostaje na rafovima naših prodavnica", ističe on.

Iz Ministarstva poljoprivrede tvrdili su posle slučaja sa breskvama da "nema bojazni da će one biti vraćene i završiti na tržištu Srbije". 

Ipak, ostaje dilema koliko se ono voće koje nije ni bilo namenjeno za izvoz kontroliše i znamo li zaista šta jedemo.