UNA proverava: Kakvi su ovogodišnji prinosi i da li zaista mogu da se "zgrnu pare" od uzgoja lešnika?

Ratari, voćari, povrtari, vinogradari... Gotovo da nema poljoprivrednika koji se ove sezone nije žalio na jaku sušu koja mu je značajno umanjila prinose. Zapravo, retke su kulture kojima dug period bez kiše nije smetao. Jedna od njih je lešnik, o kojem se već decenijama priča kao jednoj od najisplativijih koštunjavih voćki. 

Proveravali smo kakvi su ovogodišnji prinosi i da li zaista mogu da se "zgrnu pare" od uzgoja lešnika.

Već petnaestak dana usisivač za lešnike ne staje na plantažama Vladimira Perišića i Srećka Ilića iz sela Ušće kod Obrenovca. Za razliku od prethodnih godina, koje su bile promenljive, sada je dobro rodilo. Plod je zdrav, a suša nije ostavila posledice.

Stručnjaci za UNU otkrivaju: Zašto su ponovo skočile cene nekretnina u Beogradu

"Jesmo zalivali, ali su ovde pale kiše u pravo vreme, negde tokom juna i jula, posle jeste usledila suša, ali za plod je najbitnije da bude padavina tada... Ja mislim negde dve tone po hektaru, u ljusci, da bilo sada", priča za UNU uzgajivač lešnika iz Ušća Vladimir Perišić.

Kada su 2007. počeli da se bave gajenjem leske bili su, priznaju, totalni laici. Dosta su grešili, pa to ispravljali i malo po malo stigli do površine od šest hektara.

"Lešnik je, kao što je Vlada prošli put rekao, ovo nije sprint, ovo je maraton i mora da se sačeka. Mora da prođe određeni red, ali lešnik isto tako daje vreme da ako je neko nov u poljoprivredi, kao što smo mi bili pre 17 godina, daje ti dovoljno vremena da sve i naučiš", dodaje uzgajivač lešnika iz Ušća Srećko Ilić.

O daljem plasmanu ne brinu jer, kako kažu "sve što se ovde proizvede - Beograd pojede".

"Ljudi koji prave torte, ljudi koji dalje obrađuju lešnik. Mi smo hteli da krenemo sa proizvodnjom ulja pre tri godine, pa je za sada to stalo. Ali, ja smatram da u Beogradu sve može da se proda po dovoljno dobroj ceni", ističe Perišić.

Mnogi lešnikari ušli su u ovaj posao sanjajući da će postati kooperant svetskog giganta Ferera, ali im se to nije ostvarilo. Vladimir i Srećko počeli su sa uzgojem pre nego što su Italijani stigli u Srbiju, ali su na njihovim obukama mnogo naučili.

"Oni vam kažu i kako treba da radite i šta, pogotovo novi koji su sa njima počeli da rade i sade. Traže kvalitet, daju dobru cenu, plaćaju, njima lešnik treba, nemaju u Italiji toliko", kaže Ilić.

Kada se osvrnu iza sebe dvojica partnera kažu da se isplatilo jer i pored oscilacija u rodu tokom godina, cena lešnika stabilnija je nego kod drugih poljoprivrednih kultura.

Iako lešnikari ovog kraja ne kriju da se od ove kulture može lepo zaraditi na dugi rok, misle da o konkretnim otkupnim sezonskim cenama ne treba govoriti jer oni tek nameravaju da uđu u posao onda od toga stvaraju bajke.

Stižu nova pravila: UNA pita - kako će Srbi od jeseni ići na putovanje u Evropu?