Usladilo nam se da ne čekamo redove: Raste broj građana koji plaćaju elektronski

Broj građana Srbije koji plaćaju elektronski raste i on je sa prošlogodišnjih 54 odsto ove godine porastao na 63 odsto, rečeno je danas na panelu Tranzicija i novi trendovi, navike i značaj održanom u okviru 24. Beogradskog ekonomskog foruma.

Ovi podaci rezultat su istraživanja NALED-a koje je takođe pokazalo da je 90 odsto građana koji plaćaju elektronski zadovoljno oblicima i dostupnošću transakcija.

Frilenseri u Srbiji imaju rok do 30. oktobra za prijavu i plaćanje poreza

Na panelu se razgovaralo o tome kako zemlja prelazi na transparentan sistem finansijskih transakcija uz podsticanje fer konkurencije, kako da se minimizira siva ekonomija, a istovremeno izjednače uslovi za poslovanje, kao i kako da se podstakne ekonomski razvoj, povećaju javni prihodi i poboljša kvalitet usluga.

Ukazano je na veliki značaj projekata namenjenih bezgotovinskom plaćanju kao što je Inicijativa Bolji način, koja se u poslednje dve godine u sprovodi u saradnji više organizacija sa Ministarstvom finansija.

Potpredsednica i generalni direktor za Jugoistočnu Evropu VISA Ana Drašković je iznela podatke prema kojima je Skandinavija evropski lider u elektronskom plaćanju.

Stiže uvećanje dnevnica za službena putovanja: Na šta sve poslodavci ne plaćaju porez

"Tako 99 odsto građana u Švedskoj ima debitnu platnu karticu, a u Finskoj se recimo samo tri do četiri odsto transakcija obavlja u gotovini. Kod nas ima još dosta prostora za napredak a važno je reći da u našoj zemlji 85 odsto građana svakodnevno koristi internet a to se preliva i na način plaćanja", rekla je ona.

Dodala je da se jednom pređe na digitalni način plaćanja, na njemu se i ostaje.

Govoreći o situaciji u privredi, kada je reč o digitalnom plaćanju profesor FEFA fakulteta Goran Pitić je kao najveće prepreke promeni navika i većoj primeni digitalnog načina, naveo finansijske prepreke, odnosno troškove nabavke digitalne infrastrukture kao i održavanje ove infrastrukture.

Istakao je da postoji i osećanje nesigurnosti zbog mogućnsoti hakovanja podataka i ocenio da bi trebalo više da se radi na edukaciji privrednih subjekata u ovoj oblasti i na razbijanju strahova od novih tehnologija.

Ekonomski stručnjak rešio dilemu: Kada je bezbednije platiti kešom nego karticom