Volontiranje za iskustvo ili izrabljivanje mladih: Da li treba raditi bez plate ikada?

Gostovanje preduzetnice Olgice Samoilović u jednom podkastu podiglo je buru na društvenim mrežama, a sve zbog iznošenja ličnog iskustva u vezi sa volontiranjem u mladim godinama i na početku karijere. 

U međuvremenu Samoilović je izdala saopštenje, izvinila se i navela da je izjava izvučena iz konteksta, ali i dalje se vode polemike o tome kako današnje generacije gledaju na rad, svoje znanje ili neznanje i samu stručnu praksu ili volontiranje. Ta bura se ne stišava.

Bahatost, razmaženost ili čvrst karakter: Mladi u Srbiji neće na neplaćene prakse

Šta je to na šta današnje generacije ne pristaju, a u neko prošlo vreme se podrazumevalo i u kojoj meri oni sami menjaju situaciju na tržištu rada, razgovarali smo u emisiji "Popodne" sa Olgom Svobodom HR konsultantkinjom, direktorom marketinga Infostuda Markom Živkovićem, kao i sa novinarkom i aktivistkinjom Lanom Nikolić.

Da li je stručna praksa ili volontiranje dobro radi sticanja iskustva i znanja ili iskorišćavanje radne snage? Moraju li stručne prakse da budu plaćene?

"Volontiranje i radna praksa su regulisane zakonom i zna se šta znače. Te prakse su smišljene sa ciljem da mladi dobiju iskustvo, i da spremniji uđu u svet rada. Vidim to kao važnu stvar. Iskorišćavanje i izrabljivanje, to nije tema. To nije nešto gde neko dođe da radi, pa ga se rešite. Ovde pričamo o volontiranju kao ličnom razvoju, da možete da budete zapošljiviji u nekom sledećem trenutku i volontiranje je uvek stvar izbor", kaže HR konsultantkinja Svoboda.

Aktivistkinja Nikolić je na svom Instagram nalogu objavila tekst "Ne pristajte na rad bez para", a reakcije na taj tekst su bile veoma različite.

"Primećujem da ljudi reaguju kroz prepoznavanje, da imali smo takvo iskustvo. Ja ostavljam prostora da se ljudi sa tim ne slažu. Naravno da je volontiranje stvar izbora, ali ne sme da se isključi to iz koje pozicije dolazi osoba koja volontira. Nemamo svi luksuz da nam volontiranje bude divno iskustvo, da dajemo svoj najbolji doprinos dok nemamo finansijsku nadoknadu kojom ćemo platiti hranu i prevoz. To se zaboravlja. U našem kontekstu to se malo izvitoperilo", kaže Nikolić i dodaje:

"Volontiranje je divna stvar i to je doprinos društvu i to je naša želja da damo najbolje od sebe da bismo poboljšali svet oko sebe. Ali to se kod nas okrenulo na drugu stranu. Da osoba koja volontira radi ono što niko drugi ne želi. Sigurna sam da ima super primera, radovala bih se da ih čujem. Iskustvo mnogih mladih je vrlo neprijatno i to su mi pokazale poruke koje sam dobijala na društvenim mrežama".

Šta danas kompanije nude mladima kada su u pitanju stručne prakse?

"Važno je da razdvojimo volontiranje od stručne prakse. Možemo da primetimo na tržištu razne stvari. Postoje kompanije koje to zloupotrebljavaju, pa u ciklusima od šest meseci primaju ljude na praksu, a ti ljudi rade kod njih pun posao. Ono što je vrednost naše kompanije, prevoz, hrana i ako ljudi rade puno radno vreme na praksi, to treba da bude onako kao što je Zakonom regulisano, u nekom obliku. Ono što je trend i što ne možemo da zanemarimo, mladi poučeni slušanjem podkasta, očekuju čim završe fakultet da preuzme menadžerske pozicije, da upravljaju kompanijom, i tu dolazimo do sudara očekivanja, realnog tržišta rada i ljudi koji imaju visoke ambicije. To bi trebalo uzeti u razmatranje i staviti u nekakav red" kaže Marko Živković ispred kompanije Infostud. 

Svakako da postoji i dobra strana svega i da postoji puno kompanija koje pružaju stručnu praksu i kasnije sve one koji su nekada bili praktikanti i dobro se pokazali prime i u radni odnos. 

UNA istražuje: Tragom jedne izjave do bure - da li Zakon o radu prepoznaje neplaćen rad?