Prekvalifikacija medicinskog osoblja: Da li znamo ko nas zapravo leči?

Čini se da rada u zdravstvenoj ustanovi nikada nije bio lakše, ali uz jednu nus-pojavu: i kvalifikovano i prekvalifikovano medicinsko osoblje svoju sreću i platu sve češće traži u zemljama Zapadne Evrope.

Da li znate ko vam je dao injekciju ili priključio infuziju?

I dok je vaš odgovor verovatno ne - struka upozorava:  došlo je do eksplozije prekvalifikacija. U zdravstvenom sistemu sve je više medicinskih sestara i tehničara koji su do diplome stigli za manje od godinu dana. 

Iz privatne medicinske škole "Milutin Milanković" pak naglašavaju da trajanje prekvalifikacija zavisi od prethodnog obrazovanja.

„Ako je kandidat završio srednju medicinsku školu, na primer, profil pedijatrijska sestra i hoće da postane medicinska sestra, ima vrlo mali broj predmeta za polaganje. I onda bi on mogao da, s obzirom da mi imamo rokove svakog meseca, da završi sve za šest meseci“, kaže direktor Medicinske škole "Milutin Milanković" Goran Đokić.

Drugi, koji nisu završili medicinsku školu, moraju da polažu razliku predmeta, te će im do diplome trebati između jedne i 2 godine. Međutim, takvom školovanju protive se u Udruženju medicinskih sestara.

„Te brze prekvalifikacije za par meseci ili godinu ili godinu ipo danna, svakako ne pružaju dovoljnu količinu ni teorijskog ni praktičnog znanja. Da li sestra koja je prekvalifikovana za nekoliko meseci može da odluči da li treba i da izvrši reanimaciju? Neke od njih, verujte, ne znaju razliku između reanimacije i animacije“, kaže Dijana Otašević iz Udruženja medicinskih sestara, babica i tehničara Srbije. 

A stav Udruženja deli i direktor Doma zdravlja Palilula i navodi da u toj instituciji prekvalifikovano osoblje ne bi dobilo posao.

„Nažalost, to je sada u modi. Da ljudi, koji su završili neke škole, hoće da uđu u zdravtsvo i to na jedan brz i neadekvatan, nestručan način i ja sam protiv toga. Ja na konkursu jednostavno, takve ljude ne primim zato što mislim da vreme koje treba da provedu, da to nauče nije adekvatno“, navodi direktor Doma zdravlja Palilula Aleksandar Stojanović.

Bez obzira na stav struke, trend prekvalifikacije cveta i to sa jasnom vizijom: posao i sreća se radije traže u inostranstvu nego u Srbiji. Opasno je što osim prekvalifikovanih, odlaze i one koji su završili i srednju i visoku medicinsku školu.

„Zato što im je bolja finansijska kontrukcija da odu u inostranstvo i rade tamo. Tamo odlaze kao medicinski radnici. Ipak, prvo rade kao bolničari, pa tek onda kao medicinske sestre“, smatra Stojanović.

U jednom su sagovornici saglasni: neophodna je bolja regulacija zdravstenog sistema ili makar Zakon o sestrinstvu i zdravstvenoj nezi jer bolesnike treba da neguju treba oni koji imaju znanje, a ne samo parče papira.