Vreme je za brigu o obradivom zemljištu: UNA istražuje - šta je regenerativna poljoprivreda

Svedoci smo poslednjih meseci koliko veliko nevreme može da nanese štete poljoprivrednicima. 

Uz nevreme, i tradicionalan način same obrade zemlje može buduće generacije da ostavi bez prilike da se bave poljoprivredom. 

Koliko nas se razume u poljoprivredu, a da pritom nismo poljoprivrednici? Saznali smo da tradicionalno bavljenje poljoprivredom negativno utiče na zemljište u kome, ako se tako nastavi, više neće moći ništa da izraste. Rešenje je, kažu, regenerativna poljoprivreda, pa smo istražili šta je to.

"Bazira se na smanjenoj obradi, znači da se zemljište ne devastira, da se dovodi do primenjivanja obogaćivanja zemljišta i da to zemljište, posle par godina korišćenja ovakve tegnologije postane samoodrživo", kaže organizator proizvodnje Marko Bojin.

A sa našim mladim proizvođačem slaže se i stručnjak iz Italije.

"Ovo je način proizvodnje koji je fokusiran na kvalitetu, na minimiziranju upotrebe hemikalija, pesticida, i ultimativno, proizvesti zdraviju i bolju hranu potrošačima u Evropi i Srbiji", kaže regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli.

Ipak, činjenica je da ljudi u našoj zemlji teško prihvataju promene, a proces tranzicije možda i jeste najveći problem.

"Proces tranzicije je svakako najdelikatnija stavka za farmere kada odluče da pređu na ovaj način poljoprivrede. Mislim da on ukupno traje između 3 i 5 godina. Svakako, za ovo su potrebne i investicije tako da je veoma važno da imate velike igrače koji otkupljuju proizvode od farmera i na taj način ulažu u promene", dodaje Kolanđeli.

Bilo kako bilo, poljoprivrednici moraju brzo da donesu prave odluke, jer izgleda i oni nemaju mnogo vremena.

"Poljoprivreda nema mnogo vremena da luksuzira. Moramo preduzeti neke korake kako bismo sačuvali to zemljište, jer za 60 do 100 godina nećemo imati pogodno tlo za proizvodnju", dodaje Bojin.

Da do toga ne bi došlo, mora da se uključi i  država.

"Poruka za samu našu državu i ministarstvo koje vodi ovaj resor za poljoprivredu je da moraju malo više slušati proizvođače kako bi se te stvari promenile i kako bi naša država i naši proizvođači išli ka napred", zaključuje Bojin.

Svet se menja, menja se i priroda i samim tim, moraćemo i mi da se promenimo. Ne toliko zbog nas, već zbog budućih generacija koje dolaze. Jer, ne želimo da naši unuci za 60 godina budu gladni, zar ne?