Komemorativni oproštaj od Momčila Vukotića: Učio je generacije kako da žive

Tuga je, danas, obavila Skupštinu Beograda. U svečanoj sali gradske kuće, gde su prisutni bili u crnini i sa suzama u očima, održana je komemoracija u čast preminule fudbalske legende Momčila Moce Vukotića. 

Odlazak čuvenog Moce doveo je na isto mesto večite rivale i uvek suprotstavljene strane sa Topčiderskog brda. Svi su, bez obzira na klubske boje crveno ili crno bele, pokazali ogromno poštovanje i sa velikom tugom se oprostili od Vukotića. 

Lepih reči i anegdota među govornicima nije manjkalo.

Za govornicom su pričali Milorad Vučelić, aktuelni predsednik FK Partizan, Nenad Bjeković, v.d. predsednik FSS i Saša Ilić, doskorašnji kapiten crno-belog tima i režiser Dušan Kovačević. 

U publici su sedeli Žarko Zečević, Ljubiša Tumbaković, kao i rukovodioci Crvene zvezde Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela, ali Dragan Džajić, Dušan Savić, Vladimir Petrović Pižon…

“Dragi prijatelji, na blistavom nebu zvezda Partizana, zvezda Moce Vukotića sija velikim i snažnim sajajem. I sijaće tako dok je Partizana i njegovih navijača. Momčilo Moca Vukotić je po svim, današnjim, vladajućim pravilima bio pravi tihi velikan. Ništa van fudbala ga nije zanimalo, ništa van fudbala nije želeo da dobije. Želeo je samo ono što postoji na fudbalskom bojnom polju. Tokom života nije imao nijednu aferu, skandal, ništa od odnoga što je danas vezano za fudbalere koji se, na svaki način, bore za fudbalsku pažnju. Sve je dobio znanjem igrom i u svom Partizanu. Bogom dani talenat potvrđivao je samo na fudbalskom terenu, potvrđivao je ljubav prema Partizanu, što nije uvek lako. Imao sam generacijsku sreću da ga gledam, na čemu sam posebno zahvalan. Kada se završi ova komemoracija u njegovu čast zapaliću jednu cigaretu. Partizan odaje veliko poštovanje jednom od najvećih igrača u njegovoj istoriji. Neka je večna slava Momčilu Vukotiću",  rekao je Milorad Vučelić.

Nenad Bjeković, nekadašnji prvi čovek kluba iz Humske 1 i prijatelj Moce Vukotića bio je kompetentan da govori o ljudskim kvalitetima preminulog fudbalera kog su za života zaista svi voleli i poštovali.

“Ko je i šta je Moca bio svetu i Srbiji, možda će neko uspeti da ispriča jednog dana. Da ispriča priču virtuoza i simbola jednog vremena. Priču o njegovim vrednostima. Kolika je bio legenda, koja je trajala decenijama, toliko je bio i idol milionima ljudi. On je bio čovek koji je učio generacije, ne samo kako da se ponašaju na terenu, već i kako da žive van njega. Bio je simbol najvećih vrednosti kao prijatelj, otac, muž i deda. Moca je bezrezervno voleo svoju Bosu, koja je bila uz njega ceo život - tako snažno čuvajući njegov mir, spokoj i dom koji su ostali nedodirljivi. Svako ko je poznavao Mocu znao je da su njegovi sinovi Dejan i Nikola bili smisao svega za njega. U njegovim očima smo uvek videli njih, a u njihovim njega. Imao sam tu privilegiju da sa mojim Mocom živim. Biti njegov prijatelj značilo je da imate bezrezervnu podršku. Dragi moj prijtelju, brate moj, neću ti reći zbogom, nego vidimo se ponovo”, rekao je Nenad Bjeković sa suzom u očima.

Dugo je Momčilo Vukotić držao rekord sa najviše odigranih utakmica i najviše datih golova u dresu Partizana. A onda ga je, posle tri decenije, pretekao Saša Ilić. E baš taj momak, danas čovek, bio je jedan od onih igrača koji su stasavali u Humskoj uz priču o velikom Moci. 

“Kad zauvek ode velikan kao što je naš Moca, reči su suvišne da opišemo tugu. Pre svega u njegovoj porodici, a zatim i u našem Partizanu. Uveren sam da je vest o Mocinoj preranoj smrti rastužila sve ljubitelje fudbala. Ugledni novinar Stojan Protić napisao je, na vrhuncu Vukotićeve slave da "kada bi se u fudbalu dodeljivala nagrada kao u šahu Moca bi bio velemajstor". Milutin Šoškić rekao je da je Momčilo Vukotić bio najvoljeniji igrač Partizana, zato i ne čudi što je Partizan najveći broj navijača dobio dok je u njegovom dresu igrao Moca. Zbog velike razlike u godinama nisam imao priliku da gledam njegove majstorije. Bio sam neizmerno srećan kada su navijači govorili da sam Mocin naslednik. Iako sam mislio da preteruju, te pohvale su mi prijale, kao i saveti koje sam dobijao od njega. Nema sumnje da će Moca za sve što je uradio za Partizan imati večnu slavu od strane navijača i kluba. Uveren sam da ćemo imati spomen za njega. Nikada neću zaboraviti Mocu Vukotića, velikog čoveka i velikog fudbalera. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za fudbal u Srbiji i Partizan", rekao je Saša Ilić. 

Dramski pisac Dušan Kovačević bio je porodični prijatelj sa Vukotićem. On se obratio tužnom skupu i podržao inicijativu da stadion u Humskoj 1, ubuduće, nosi ime Momčilo Moca Vukotić.  

"Moca je imao dve ljubavi. Jedna je bila porodica - supruga Bosa, sinovi Dejan i Nikola i unuci koji su ga lečili od teške bolesti. Uz veliku ljubav prema najbližima, rame uz rame stajao je Partizan. Kao igrač Partizana, trener ili član uprave, svoj život je posvetio klubu iz Humske. O njemu se pisalo kao o jednom od najboljih igrača svih vremena. Na terenu, kao i u i životu, bio je veliki gospodin sa brigom za sve prijatelje. Bila mi je čast da smo bili kućni prijatelji i da smo 30 godina igrali mali fudbal sa drugim umetnicima. Čini mi se da nema većeg fudbalera koji je imao manje nesporazuma. Bio je čovek velike tolerancije, biće primer čoveka koji je mogao da dostigne zvezde, a da hoda po zemlji. Podržavam inicijativu Mocinog naslednika, Saše Ilića, da se stadion u Humskoj nazove po Momčilu Vukotiću", zaključio je Dušan Kovačević.