Legenda Partizana o stanju u klubu i otkazu Duljaju: Ništa novo, zna se ko stoji iza svega toga

Fudbalska javnost nije previše iznenađena događanjima u Partizanu. Crno-beli su poraženi na poslednja tri meča u Superligi Srbije - bolji od njih su bili Čukarički, Crvena zvezda i TSC, a "večiti rival" ih je u međuvremenu eliminisao i iz Kupa, što su sve bili dovoljni razlozi da uprava kluba da otkaz treneru Igoru Duljaju.

Sticajem okolnosti, Albert Nađ će tako postati četvrti trener Partizana u samo dve godine, pa smo iskoristili priliku da o ovako čestom menjanju "kapetana broda" u Humskoj, pa i o stanju u klubu, razgovaramo sa legendom crno-belih Ivanom Golcem (74). 

On je, poput Duljaja, bio i igrač i trener Partizana, ali u jednom drugom, fudbalski viteškom vremenu, koje se potpuno razlikovalo od današnjeg i po načinu ophođenja prema trenerima.

Kako je vama izgledala čitava situacija oko smene trenera i da li je odluka uprave Partizana oko otkaza Duljaju bila očekivana?

"Za početak, mene uvek interesuje kako i na koji način je došlo do postavljanja, šta je bio razlog dovođenja nekog trenera. Znamo kako normalni ljudi i klubovi rade. Ne može se uvežbavati na Partizanu i učiti, prosto to je pravilo. Ali, kad pogledamo unazad par godina, koliko je trenera tu prodefilovalo i za kratko vreme, vrlo kratko, otišlo... To je iskorišćavanje i upropašćavanje mladih ljudi, prosto frapantno. Mada, izgleda da je to odlika postala u Partizanu i traje već decenijama. Nije to ništa novo ni sa Duljajem, ne iznenađuje me, znajući vrlo dobro kako sve to funkcioniše i ko su ljudi koji stoje iza svega toga", počinje Golac razgovor za UNU.

Svi saglasni - odzvonilo za kraj: Smenjen Igor Duljaj

A kad je o pomenutom defilovanju trenera kroz Humsku reč, samo u poslednje dve godine vidimo pravi haos. Naime, 2022. na klupu je seo Ilija Stolica, da bi sezonu 2022/2023. kao trener završio Gordan Petrić, koga je prošle godine zamenio Igor Duljaj, čije mesto je sada zauzeo Albert Nađ... Kad se pogleda ova "vrteška", da nije nešto možda i do uprave Partizana, a ne samo do trenera?

"To je kao i svaka porodica i svaka država. Odluke donosi uprava, pa nije niko od tih trenera sam sebe postavio. Samo i isključivo sve stoji na upravi. Morate imati zdravog razuma, logike, intelekta, znanja i umeća kada postavljate trenere - koji su to kriterijumi po kojima vi postavljate trenere, pogotovo kad je Partizan u pitanju. Parizan nije sindikalna podružnica ili neki seoski klub... doduše, sigurno nije više ni tako ozbiljan klub kao što je bio pre svojih trideset, četrdeset, pedeset godina. Kad je reč o ljudima koji su sačinjavali i čine klub - mi nikada nismo imali adekvatnu upravu koja je mogla da prati teren - kakve smo igrače i ekipe imali, morali smo toliko toga da postignemo i uradimo, ali nismo. Tu nije potrebna nikakva filozofija - kad se, generalno, čulo na našim prostorima da je neko iz uprave, da li se zove predsednik, potpredsednik ili član izvršnog odobra, rekao: 'Znate, krivica je naša velika, ja odlazim jer sam moralan čovek, od digniteta i integriteta'. Da li se to dogodilo nekad? Nije. A da li će se dogoditi? Još manje. Tužno je sve ovo što se događa i što je bilo. Titula nikad nije bila izglednija za Partizan, imati šest bodova prednosti u ovakvoj ligi, pa to je naučna fantastika. Ogromna je prednost jedan bod, a kamoli šest. Ipak, sveukupno, to izgleda nejako i neuko".

Ovde je i vreme da se priča i o treneru, jer očito da nešto nije štimalo na terenu kad je izgubljena tako velika prednost. Kako je vama izgledala igra Partizana sa Duljajem?

"Neiskusan trener, kada dođu situacije kada ne ide ekipi kako treba i generalno, ne ide celom klubu i upravi, verovatno ne zna i kako da se ponaša i reaguje na takve situacije. To je izuzetno teško i za iskusne stručnjake. Ono što je uvek bilo strategija, kako se dovode i kako odlaze treneri - uvek po logici stvari dovodite ljude koji imaju iskustva - to je sada prosto neverovatno. Gledajući ove dve utakmice protiv Zvezde, u prvenstvu i Kupu - inače ih ne gledam mnogo, kad vidim prazan stadion muka mi je i prebacim da gledam nešto drugo - dakle, protiv Zvezde u prvom meču videlo se da je postojalo i strpljenja, htenja, lepih akcija, par golova... Ova druga utakmica je bila više mučenje, bolje je da čovek ne gleda takve stvari, to nije ličilo ni na šta. To nije više ozbiljna priča, za to su potrebni mnogo ozbiljni ljudi, koji čine i sačinjavaju klub, koji će trasirati i postaviti zadatke i dati obaveze za ispunjavanje. Generalno je sve manje sposobnih i uspešnih, tu je problem".

'Hvala što si verovao...': Saldanja emotivan posle smene Duljaja

O svemu ovome naš sagovornik govori iz ličnog iskustva, jer je, kao što smo na početku i naveli, bio na klupi tima iz Humske - u sezoni 1989/1990, kada su Partizan i Zvezda igrali pravi fudbal, a crno-beli odigrali neke od mečeva koji su zadivili čitav fudbalski svet.

"To su bili giganti, Partizan i Zvezda. To je bila ozbiljna priča, u to vreme se pričalo o Partizanu u Evropi. Jedna stvar ilustruje - utakmica iz 1989. u Kupu pobednika kupova Seltik - Partizan (5:4, crno-beli prošli dalje zbog pobede od 2:1 kod kuće) u Glazgovu ke od strane UEFA, pre trinaest godina, stavljena u top 10 u istorjii fudbala. Zamislite da je to neki malo ozbiljniji klub, kakvu bi reklamu sebi napravio od toga. Ne može ništa da opstane bez tradicije, bez poštovanja. Pred našu drugu utakmicu sa Groningenom u toj sezoni - mi smo izbacili ekipe mnogo bolje od nas tada - trener Halanđana mi je dao snimak meča protiv Seltika i rekao: 'Poklanjam vam ovu kasetu, jer je među 2.000 kasata koje imam, ova broj 1". A mi toliko sebe ne poštujemo i ne cenimo i ne znamo gde smo. Dakle, ovo što se sada dešava Partizanu, to su samo posledice, uzroci su mnogo stariji, kreću od pre tri decenije, sa svime onime što se u našoj zemlji tada dešavalo. Ne može se bez respekta, bez istorije - kako može da bude u klubu neko ko ne zna ko su Bobek, Zebec, Čajkovski, Milutinović i mnogi, mnogi drugi".

Duljaj pred meč sa Zvezdom: Mi smo komšije i prijatelji, moramo da čuvamo derbi

Ipak, da se vratimo u surovu realnost. Od fudbala iz jednog drugog univerzuma, vraćamo se u ovaj naš današnji, u kojem se "večiti rivali" više bore saopštenjima nego na terenu, uz zajednički imenitelj - svi su krivi, samo oni nisu. Partizanu je za sve kriva Zvezda (i ostatak svemira), a Zvezdi je za sve kriv Partizan (i ostatak svemira). Da li i vi smatrate da je fudbala malo, a žalopojki previše?

"Kada ne možete i kada ne znate, onda vam svi smetaju, to je ključ svega. Analizirajući ovako, kao bivši igrač i trener, nikada se ništa slično nije događalo između Zvezde i Partizana. Pričalo se ozbiljnim, lepim stvarima, o takmičenju, golovima, pobedama, porazima, svemu onome što fudbal čini lepom igrom, o punim stadionima, ambijentu... Kada sve to nemate, onda je sasvim logično da se sve to pojavljuje, svako svakome prebacuje - došli smo u situaciju jedne sveopšte nemoći kada je naš fudbal u pitanju, i na klupskom i na reprezentativnom niovu. Sve se to preliva iz jednog u drugo, a sve je jedna celina. A nema uspeha bez spokojstva, jedino kada ste spokojni možete osećati uspeh i biti deo njega. Ne mogu ja da krivim druge u mom životu za svoje neuspehe, a ovde je uvek neko drugi kriv. Nema samokritike, nema dijaloga - kroz njega se može doći do mnogo toga. Ali, izgleda da je ono što je sada najmanje potrebno, to su pamet, znanje i iskustvo, to nam ne treba, toga imamo previše", ironično primećuje Golac.

Na kraju, da zaključimo sa trenutnim dešavanjima koja su i bila razlog za otkaz Duljaju - niz uzastopnih poraza, veliki bodovna razlika na tabeli i pet kola do kraja prvenstva - da li je trka za titulu rešena?

"Odavno je gotova bila - onoga trenutka je bilo jasno kad je počela da se smanjuje bodovna razlika. Ko malo oseća, zna i razume fudbal, on je već video da je to završena priča. Ali sada postaje sve interesantnije, sad su se okukražili ispod Partizana, pa hoće da ih prestignu i budu drugi. To je ono što nekada u naše vreme nije moglo da se dogodi. Sad odjednom mi razmišljamo o protivniku. To nisam radio nikada u karijeri, ni igračkoj ni trenerskoj - da razmišljam o protivniku. I uvek sam pričao na sastancima: 'Neka oni razmišljaju o nama. Mi smo bitni, mi smo važni, mi smo Partizan, a oni su - oni'. Partizan je uvek bio specifičan i jedinstven, ali mislim da je vrlo teško da se bilo šta promeni u borbi za titulu. No dobro, da ipak završim našom izrekom - nada poslednja umire", zaključio je Ivan Golac.

Duljaj za UNU o ostanku u FK Partizan: Pio kafu sa Milojevićem - otkrio i šta se dešava sa navijačima