Nemanja Matić iskreno o svemu: Rekao bih danas sebi, kao dečaku, da ne ide u Zvezdu i Partizan

Nemanja Matić je sportista i čovek koji je mnogo dao Srbiji i Čelsiju, a najviše svom rodnom Ubu. Fudbaler koji se nikada nije libio da kaže šta misli i držao do sebe, bez ulazaka u sukob sa drugima. Kako na terenu, tako i u životu. 

Igrač francuskog Rena je, u opširnom intervjuu za Yu planet, govorio o tome gde deca ne bi trebalo da stasavaju kao fudbaleri, o onome šta je naučio u Čelsiju, o reprezenetaciji i Radomiru Antiću, o Vidiću, Ivanoviću i Stankoviću...

"Da sam sada dete, rekao bih sebi: Nemoj da ideš u Zvezdu i Partizan. Mislim da sam ja gubio vreme tamo, ništa me nisu naučili. Sve što su nas tamo učili, bilo je pogrešno. Kada sam stigao na neki ozbiljniji nivo, shvatio sam da su me sve učili kontra. Razmišljao sam da li je to moguće… Mnogo roditelja greši sa tim. Skauti Zvezde i Partizana putuju po Srbiji i traže talente, što je normalno. Teško je reći "ne" kada pozovu Zvezda i Partizan. Ali mislim da deca prerano odlaze iz manjih sredina, gde još ima dobrih trenera koji mogu da ih razvijaju. Nešto će dobiti kada odu u večite, ali će mnogo i da izgube", smatra Nemanja Matić.

Bio je nekadašnji reprezentativac Srbije direktan i na pitanje: Da li su Vas Zvezda i Partizan oterali?

"Možda malo gruba reč, ali jesu. Možda sam, tada, fizikom zaostajao za mojom generacijom. Crvena zvezda je procenila da nisam za njih i oterali su me. Već sam bio prešao iz sela u grad i morao sam da nađem neki drugi klub. Pozvao me Partizan da pređem kod njih. Bio sam tamo godinu i po dana, a onda su me i oni oterali. Vratio sam se na Ub".

Matić je govorio i zbog čega mu je najviše žao u karijeri.

"Žao mi je što sam igrao i igram fudbal u pogrešno vreme, u vreme kada je naš fudbal u totalnom haosu. Pokušavao sam da dam sve od sebe da pomognem. Igrao sam dobro koliko sam mogao u datoj situaciji. Žao mi je što nisam rođen u neko drugo vreme kada je naš fudbal bio bolji, organizovaniji i pošteniji. Ali sam izuzetno ponosan što sam predstavljao Srbiju", rekao je Matić.

Rado se srpski internacionalac seća prvog poziva u nacionalni tim Srbije.

"Prvi me je pozvao pokojni Radomir Antić, za mene naše najveće trenersko ime. Bio sam na Ubu kod vulkanizera, čekao da mi zameni gume i zazvonio je telefon… "Dobar dan, Radomir Antić ovde". Ja ne znam gde ću. Prvo sam mislio da se neko šali sa mnom. Rekao mi je da me je gledao na utakmici, dve u mladoj reprezentaciji, da mu se sviđam, da bi hteo da me vidi na terenu i da ću u narednom periodu dobiti poziv u A tim", ispričao je Matić trenutak koga se rado seća.

Otkrio je nekadašnji igrač Čelsija od kog igrača je najviše naučio.

"Od svakog se nauči ponešto. Mentalitet ratnika sam najviše video kod igrača kao što su Vidić, Stanković, Ivanović… Daću vam Banetov primer. Kažu ljudi da za osam, devet godina u Čelsiju nije bio nikad povređen. Bio je. Ali je išao preko toga. Za njega nije postojala mala povreda zbog koje će da ide na pauzu sedam dana. Govorio je "idem dok ne spadne lanac". Toga nema u današnjem fudbalu. Gledam ih kako leže po dve nedelje u krevetima za sitnije povrede. To za Vidića, Baneta i Dekija nije postojalo. Ostalo je još nekoliko takvih tipova, ali i oni izumiru polako. Moja generacija i ovi malo stariji poput Modrića. Stari kov poput Vidića, Stankovića... To su ratnici.

I za kraj dao je Nemanja Matić savet mladim nadama koje dolaze.

"Kad sam došao u Čelsi napravili su neki poseban program da malo nabacim mišićnu masu. Bane je bio najjači igrač Premijer lige, a nikad u teretanu nije išao. Jednom je ušao u nju da nađe mene i odmah izašao. A niko mu ništa nije mogao fizički. Ne verujem ni da su Deki ili Vidić radili teretanu. Više je stvar mentaliteta. Da na vreme i svom snagom uđeš u duel, da se ne štediš. Na tom polju bi mlađe generacije mogle da napreduju. Duel nije samo snaga, više je znanje. Kao današnji boks. To je više taktika nego snaga. Nije ko je jači, nego ko je pametniji. Naravno, treba ti sve. ali pobeđuješ ako si pametniji. Tako sam i ja retko radio u teretani".