Poslednje zbogom Mihajloviću iz Beograda: Čovek koji je voleo i koga su voleli

Sa stadiona "Rajko Mitić" prijatelji, saradnici, nekadašnji saigrači, čelnici Crvene zvezde i mnogobrojni ljubitelji fudbala oprostili su se u nedelju od preminulog Siniše Mihajlovića. Poslednje zbogom i počivanje u miru legendi kluba sa "Marakane" uputili su i prijatelji iz redova večitog rivala Partizana: trener Gordan Petrić, sportski direktor Ivica Kralj, generalni direktor Miloš Vazura, nekadašnji golman crno-belih Goran Pandurović... Ovaj gest govori dobro o njima, o sportu, o veličini koju je kao sportista i čovek nosio popularni Miha.

Komemorativni skup je počeo minutom ćitanja, a potom se prisutnima obradio kao domaćin generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić:

"Dragi prijatelji, okupili smo se tužnim povodom. Ovo je jedan od najtužnijih dana. Opraštamo se od našeg druga, prijatelja, brata. Jednog od najvećih u istoriji Crvene zvezde. Dragi Siniša, pamtićemo te kao veselog dečaka, koji je izrastao u dobrog čoveka, najvećeg srca. Otišao si prerano, ali si toliko učinio za svog života da će generacije iza tebe biti pososne. I mi smo ponosni. Ostaje mi samo da se poklonim i kažem hvala na svemu.

Nekoliko reči rekao je i predsednik kluba sa "Marakane" Svetozar Mijailović i suze od tuge za odlaskom velikog fudbalera nije skrivao:

"Siniša je poseban sportista. Čovek koji je voleo, čovek kojeg su voleli. Došao je u Zvezdu, u ekipu koja se spremala za evropski pohod kao najmlađi. Svojom igrom i golovima ispisao je zlatne stranice kluba. Teško se nalaze reči da bi se oprostili od Siniše. Sve su nedovoljne, blede, da bi iskazale ono što je bio. Brojne izjave, naslovne strane, emisije, ne samo u našoj zemlji i Italiji, već širom Evrope i sveta su posvećene njemu. To zaslužuje samo poseban sportista, poseban čovek. Izgubili smo velikog sportista, velikog čoveka. To je naš Siniša. Sve je postigao radom, divan otac, divan suprug. Prerano te je bolest otrgla od nas".

Usledila su emotivna obraćanja onih koji su ga najbolje poznavali, koji su se sa njim na terenu i van njega radovali početkom 90tih godina, naročito kada su svi zajedno bili deo pohoda na vrh Evrope i osvajanje Kupa Kupova 1991. 

Prvi je bio Dragan Džajić, u Mihajlovićevo vreme uz Vladimira Cvetkovića prvi čovek Zvezde i onaj koji je doveo Mihu u Beograd iz Novog Sada.

"Kada sam pre tri godine pročitao vest da je Siniša teško bolestan sačekao sam da vidim da li je to tačno. Međutim kako je vreme prolazilo onda me oghrabrila njegova izjava: Ova bolest i ne zna s kim je ušla u koštac. Ponoviću samo nekoliko reči da ne bih ovako emotivno pričao. Igrao je za Vojvodinu, bio je jedan slobodan udarac sa 40 metara. Rekao sam Ljupku: Neće valjda ovaj da šutira na gol, on mi je odgovorio sad ćeš ti da vidiš. Lopta je imala takav efe da je golman jedva odbranio. Uskoro smo poslali našeg čoveka da ga pozove. Sećam se kao da je juče bilo, pitao sam ga da li bi igrao za Zvezdu, rekao je kao iz topa: Da. Siniša je bio prznica sa velikim srcem. Bio je prznica, koji nije voleo da gubi ni na treningu. Takav je bio i na utakmicama. Ne bih želeo više ništa da govorim. Mnogo mi je žao, ostavio je porodicu, prijatelje, ostaće večno zapamćen, nek mu je večna slava i hvala", rekao je Dragan Džajić.

A onda je za binu stao i trener najuspešnijeg tima Crvene zvezde - Ljupko Petrović:

"Siniša Mihajlović je bio jedan hrabar i uvažen sportista koji je uvek želeo da pobedi. Imao sam zadovoljstvo da sam ga trenirao i upoznao u njegovim počecima. Znao sam ga kao talentovanog mladog igrača, iste godine doprineo je da Vojvodina bude šampion. Nas dvojicu vežu samo uspesi. Dolaskom u Zvezdu postao je svetski šampion. Mene vezuje i zajednička titula tadašnje države, poslednja, sa Vojvodinom titula i naravno Kup šampiona. Znaćemo poštovati Sinišu Mihajlovića. Kaže se: Kada ga spominjemo, još je živ. Hvala ti i slava ti".