Preminuo Siniša Mihajlović

Legendarni fudbaler i trener, Siniša Mihajlović preminuo je u bolnici u Rimu. Posle teške bolesti izgubio je najvažnijoj životnoj bitku, u 53. godini.

Vest koju je prva objavila italijanska "Gazeta delo sport" zatekla je javnost širom sveta. Uprkos tome što je poznato da se čuveni fudbaler i trener, tri i po godine bori sa leukemijom i njenim posledicama, tuga se javila kod svakog ljubitelja sporta. 

Poslednjih dana Mihajlovićevo zdravstveno stanje se pogoršalo i smešten je u bolnicu gde je poslednje dane proveo u komi. Porodica se povukla u privatnost, svesna da je situacija teška. Na žalost, bitka je izgubljena - popularni Miha više nije sa nama. 

Siniša Mihajlović je rođen 20. februara 1969. godine u Vukovaru, odrastao je u Borovu selu. Kao mladi fudbaler stigao je prvo u Vojvodinu, a iz nje u Crvenu zvezdu gde se proslavio svojim igrama i klubu doneo najveću titulu u istoriji - pehar Kupa kupova 1991. Pola godine kasnije bio je i član Zvezde koja je savladala Kolo-Kolo postala svetski prvak u Tokiju. 

Prvi inostarni angažman potpisao je u Seriji A, odlaskom u Rim, leta 1992. Dve godine kasnije otišao je u Đenovu gde je obukao dres Sampdorije, a potom se vratio u Rim da igra za Lacio. Igračku karijeru završio je na severu Italije, u Interu.

Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije.

Mihajlović je vlasnik rekorda u Seriji A sa 28 postignutih golova iz slobodnih udaraca. 

Posle igračke karijere, koju je okončao 2006. godine, posvetio se trenerskom poslu. Počeo je odmah, kao pomoćni trener u nero-azurima. Već kao glavni oprobao se u Bolonji 2008. godine, u klubu u kom je radio i bolestan i završio poslovni angažman. Voleo je Italiju, voleo je Seriju A i ostao im je, i poslovno i privatno, veran do samog kraja. Vodio je Katanju, Fjorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino. 

Napravio je trenerski izlet van Italije 2012. kada je prihvatio poziv da sedne na klupu reprezentacije Srbije. Niti se proslavio, niti se zadovoljio. Otišao je posle godinu dana bez namere da se ikada više na taj period osvrne. 

Voleli su ljudi i cenili Sinišu Mihajlovića sa svim njegovim vrlinama i manama. Voleo je i on ljude. Posebno je bio posvećen svojoj velikoj porodici. Poštovao je svoje igrače i saradnike... Umeo je i da raguje burno, umeo je i da pretera, ali se nikada nije skrivao, nije glumeo, nije se dodvoravao. Bio je upravo ono što jeste. 

Neka počiva u miru.