Prvo opstanak, pa plan za napredak: Javor posle dovođenja šestorice igrača ne planira tu da stane

Najavljivali su u Javoru težak početak prolećnog dela sezone - znali su i stručni štab i fudbaleri i navijači da dueli sa Partizanom, niškim, pa kragujevačkim Radničkim i Vojvodinom, predstavljaju pravi izazov za ivanjičkog superligaša.

Ipak, ono što je fudbalsku javnost u vezi sa Javorom zainteresovalo i pre nego što se lopta zakotrljala ovog proleća, jeste činjenica da je ekipa pojačana sa šest fudbalera, pa je svakako zanimljivo videti kako će se oni uklopiti u tim koji predvodi Radovan Ćurčić.

Jasno, za ocene je rano, pogotovo ako uzmemo u obzir da je do kraja prvog dela Superlige ostalo još sedam kola, a zatim još sedam u plej-ofu, odnosno plej-autu, ali izgleda da je Javor čvrsto rešen da sačuva status u eliti - verovatno otuda i pomenuta pojačanja u klubu.

No, priča o dolascima u Ivanjicu ne počinje u poslednjem prelaznom roku, već traje malo duže - kada je krenula ova sezona i kada je tim praktično oformio ozbiljnu skauting službu. Na njeno čelo dovoden je Dalibor Jozić - on je u dogovoru sa čelnikom kluba Petrom Lazovićem, sportskim radnikom i entuzijastom koji se svojski trudi da podigne Javor na viši nivo - oformio svoj tim i krenuo u lov na talente. 

"Ceo projekat je pokrenut u avgustu 2023. godine od strane rukovodstva Javor Matisa, sa jasnim ciljem jačanja skauting mreže kluba, pri čemu je akcenat stavljen na praćenje i skauting mladih igrača sa ovog podneblja, pre svega iz Zapadne Srbije kao rasadnika talenata. U tim nastojanjima imamo punu podršku čelnika kluba, predsednika i potpredsednika Dragomira i Petra Lazovića, sa ciljem pronalaska talentovane dece i jačanja omladinskog pogona, paralelno sa dovođenjem mladih igrača u klub", počeo je priču Jozić za UNU.

I u prvom prelaznom roku, u pauzi između jesenjeg i prolećnog dela sezone stiglo je šest novih igrača za Javor, a od toga jedan iz Italije, iz Serije A.

"Prelazni rok je odrađen uz praćenje i skautiranje pojačanja, a završnu reč daje šef stručnog štaba Radovan Ćurčić. Doveli smo Stefana Marjanovića i Leandra Pinta iz Kolubare, Lazara Mićića iz TSC-a, Marka Šarića iz Kine, iz Ćingdaua, Luku Petrovića iz pančevačkog Železničara i Trivantea Stjuarta iz Salernitane na pozajmicu sa pravom otkupa. Stjuart je reprezentativac Jamajke, tamošnji najbolji strelac, a nije dobio veću minutažu u seriji A, pa smo ugrabili priliku da ga dovedemo. On se kasnije priključio ekipi i polako ulazi u ritam", kaže Jozić.

Da ne bude da je klub samo trošio -  dvojica fudbalera su prodata i igraju u inostranstvu.

"Imali smo dva izlazna transfera - Petar Gigić je otišao u turski Boluspor, a Ibrahim Tanko je prešao u izraelski Makabi Netaniju - tamošnji mediji su naveli da je to bio rekordan transfer kluba", objašnjava Jozić za UNU.

Toliko posla čovek ne može da uradi sam i upravo na to se odnosi deo priče o formiranju skauting tima - Jozić je izabrao šestoricu saradnika, od kojih su čak petorica stranci. 

Fudbaleri Javora i Vojvodine remizirali u Ivanjici

Koliko je ozbiljna Javorova priča, svedoči i podatak da su pokrivena tržišta Evrope i Azije.

"U mom timu su Mađar Bence Solnoki, koji je zadužen za Mađarsku, Austriju, Rumuniju i Poljsku; Englez Kiran Hojns prati Skandinaviju; Rus Anton Bakarev, koji inače živi u Crnoj Gori, prati crnogorsko, kao i bosansko-hercegovačko tržište, naravno i Rusiju. Imamo tu i Nemca Marka Pina, koji u prste poznaje i prati tržišta Južne Koreje i Japana, dok srpski zet iz Španije, Karlos Maldonado Garsija, vodi računa o Španiji, Francuskoj i Belgiji. Naš Dragan Dragović zadužen je za srpske lige".

Podrška porodice

Za fudbalske skaute je karakteristično da odmora praktično i - nema. Čak i kada su pauze u prvenstvima, oni moraju da se pripremaju za naredni prelazni rok. To znači da su gotovo uvek na putu ili kraj kompjutera, zbog čega trpi i porodica.

Kakva je, s tim u vezi, situacija kod Dalibora Jozića (40) i njegove supruge Marije (31), ponosnih roditelja Ognjena (4) i sedmomesečnog Lava?

"Naporno je, mora se priznati. Evo, pokušavam da se setim kad sam imao pravi odmor, ali ne ide... U suštini za skaute nema pauza, kad se ne igraju utakmice, mi gledamo snimke utakmica, pišemo, brišemo, beležimo statistike, idemo na Wyscout da proveravamo podatke o fudbalerima... Zbog toga je podrška porodice izuzetno značajna, baš kao što je ja imam. Marija je preuzela najveći deo obaveza i ne mogu da opišem koliko sam srećan što je uz mene", priznaje Dalibor.

Postoje li onda neki standardi koji moraju da budu ispoštovani, kad je reč o kvalitetu igrača, da bi on "zapao za oko" nekom od skauta Javora?

"Naravno i reč je o čitavom nizu stvari o kojima se vodi računa. Igrač mora da pravi razliku na terenu, da mi vidimo da on stvarno pravi razliku. Idem svuda, obilazim stadione, utakmice, gladam, pratim, pišem, minimum tri meseca mora da se prati neko, a poželjno je šest meseci, da bi se stekla prava slika o fudbaleru. Napomenuo sam već da je cilj kluba da pronađemo talentovanu decu i ojačamo omladinski pogon - u skladu s tim, prilikom skautiranja vodimo računa i o tome kakav je igrač van terena, kakav je đak, kakve su mu radne navike, radna etika, da li voli da trenira ili ne, da li živi sportski ili ne, iz kakve je porodice... Mnogo je mladih otpalo jer su 'lude glave' ili su im roditelji preambiciozni", otvoreno kaže Jozić.

Može se reći da je ideja o osnaženju omladinskog pogona izuzetno značajna u Ivanjici.

"Tako je, ideja je da Javor kao brend bude centar gde će dolaziti najtalentovanija deca, i uz stručan rad, biti kasnije uvođena u prvi tim. Napravljen je savremen teren sa veštačkom podlogom za treninge mlađih kategorija, u planu je da omladinci igraju kvalitetnu ligu Srbije... To je budućnost svakog kluba, da se radi sa talentovanim mladim igračima koji kasnije mogu da budu prodati za više novca nego što su dovedeni. Ivanjica je mala sredina da svake godine može da stvori takve igrače, zato postoji skauting".

Zato je, očito, neophodna tesna saradnja sa stručnim štabom i upravom kluba - svi moraju da budu na istom pravcu. Uz to, i finansije su realna prepreka?

"Bez saradnje na svim nivoima kluba ništa ne može da se uradi i svi zaista rade u interesu Javora. Klub se domaćinski vodi, zna se ko šta radi, kome je šta posao. Javor je jedan od retkih klubova gde se sve obaveze izmiruju u dan, obećavamo šta možemo, nema laganja, nema prevara - jeste skromnije, ali se sve ispunjava u minut. Mi ne možemo da ciljamo najjače evropske lige, nama je primamljiva, na primer Španija 2 ili Španija 3 - i uvek su u pitanju mladi igrači, baš kao i kada je reč o igračima iz Srbije. I kada se sve poklopi, odgovara skautirani fudbaler, ima sredstava za njegovo dovođenje i konačnu potvrdu da šef stručnog štaba, onda može da se dovode igrač. I to u Javoru tako funkcioniše".

Može li se onda reći da rad u ivanjičkom superligašu, bar kad je skauting u pitanju, predstavlja i izazov i zadovoljstvo?

"To je jedna izuzetna sredina, u kojoj rade sjajni ljudi i sportski radnici, rođeni baš u Ivanjici - prvi trener, bivši selektor Srbije Radovan Ćurčić, prvi asistent Milovan Milović, koji je takođe legenda kluba i bivši dugogodišnji kapiten, zatim bivši igrač i kapiten kluba, sada trener golmana Đorđe Lazović - svi su i emotivno vezani za klub, ne samo poslovno. Uz čelnike Javora, svi su me prihvatili kao njihovog - ja dolazim iz Smedereva, ali se stvarno od prvog dana osećam kao da sam dugi niz godina deo tima. Zbog toga je i zadovoljstvo i čast raditi u Javoru".

I sada, kako se prvi deo Superlige polako približava kraju, šta rade Javorovi skauti i čemu se nadaju?

Ivanjičani su trenutno 13. na tabeli i realno je da će igrati u plej-autu, a u Beogradu imaju duel protiv IMT-a, direktnog konkurenta u borbi za ostanak u eliti...

"Cilj je ove sezone izboriti opstanak, a generalno je plan da Javor iz godine u godinu raste kao klub - paralelno uz to ide i plan da se prodaju najbolji igrači na jača, bogatija tržišta. Mi trenutno uveliko pratimo nama zanimljive fudbalere i spremno dočekujemo letnji prelazni rok, koji je uvek turbulentniji u odnosu na zimski", zaključio je Dalibor Jozić, koji je za kraj želeo da navijačima i klubu poruči samo jedno: 

"Ljuljaj, Javore"!

Kada kažem Javor, mislim - istorija

Nikada nije prestajao da postoji, niti je menjao ime. Kada je u student Milan Radojević doneo prvu fudbalsku loptu 1912. u Ivanjicu, teško da je neko razmišljao o tome da će 112 godina kasnije postojati nekakav ivanjički fudbalski klub... Još izvesnije je da 1912. u Ivanjici niko nije pretpostavljao da će 112 godina kasnije da postoji neka Superliga Srbije i da će njihov fudbalski klub da bude u najjačoj ligi u zemlji.

Ipak, po donošenju prve fudbalske lopte u malu srpsku varoš brzo se našao veliki broj dečaka koji su njome bili oduševljeni, dovoljno da tada osnuju i fudbalski klub. Za samo desetak dana osnovali su Ivanjičko đačko društvo i dali mu ime Javor.

I od te 1912. Javor igra svoje utakmice. Dolazili su mnogi ratovi, i svetski ratovi, pa se nije igralo. Bilo je i uspona i padova tokom 112 godina, ali kad se igralo - klub se takmičio u raznim rangovima, od najnižeg do najvišeg. Do dan danas.

Ali nikada nije prestajao da postoji, niti je menjao ime.

To je Javor.

Zvezda uz dosta muke savladala Javor: Junak utakmice mladi Mijatović