Ronaldo: Dve i po godine idem na psihoterapije

Dokumentarni film El Fenomeno ugledao je svetlost dana, baš kako je i planirano uoči Svetskog prvenstva u Kataru. Priča je ogolila život, ne štedeći svedočanstva iz biografije legendarnog brazilskog fudbalera Ronalda (46), koji je dominirao fudbalskim terenima Evrope 90-ih i 2000-ih godina.

O kakvom je igraču reč govori i rečenica italijanske zvezde tog vremena Paola Maldinija: "Jedina dva igrača koja su me naterala da kažem 'Budite oprezni" su Ronaldo i Maradona".

El Fenomeno je bio povod, a i prilika, da "Marka" uradi intervju sa Brazilcem koji se i tokom karijere retko pojavljivao u medijima. Najviše je bilo priče o Svetskom prvenstvu kao događaju i o tome šta je fudbal doneo Ronaldu.

* Šta za Vas, ukratko, predstavlja Svetsko prvenstvo u fudbalu?

"Veoma je teško reći. Sam fudbal je nešto što ne mogu da opišem rečima ono što osećam... Svetsko prvenstvo bi bilo srce fudbalske istorije. U Brazilu odrastamo i živimo sanjajući o tome od malih nogu, otkad znam da postojim sanjam o fudbalu i Svetskom prvenstvu. Izašli smo, kao klinci, na ulice, da igramo fudbal nazivajući jedni druge imenima najvećih fudbalera", rekao je svetski poznati Ronaldo.

* Da li je osvajanje Svetskog prvenstva sa Brazilom 2002. godine najveća stvar u vašoj karijeri?

"Bez sumnje jeste. U ovom slučaju, ne samo zbog sportskog uspeha, već zbog svega što sam prolazio i što sam sebe savladavao s vremena na vreme dok nisam uspeo da stignem do tog vrha. Uz svu dramu sa povredama koju sam imao godinama pre toga, izgubljeno finale na Mundijalu pre tog... Sportski rečeno, bilo je divno, totalni uspeh, ekipa koja je igrala u potpunoj sinhronizaciji. Činilo se da smo godinama igrali zajedno, a ne da smo tim koji je imao hiljadu poteškoća, čak i tu da se kvalifikuje na SP".

Zidan ima posebno mesto u Ronaldovom životu

Nije bilo lako tokom Ronaldove karijere. Osvrt na povrede i danas zabole. Francuz Zinedin Zidan bio je prvi koji je posetio Ronalda u bolnici nakon njegove druge ozbiljne povrede.

"Zizu ima veoma posebnu ulogu u mojoj karijeri. Uvek sam ga izuzetno poštovao, od kada smo se prvi put sreli, on je igrao u Juventusu, a ja u Interu. Tada smo počeli odnos međusobnog poštovanja. Nisam imao lični odnos sa njim kada sam bio povređen i bilo je veliko i lepo iznenađenje za mene kada me je posetio. On je bio prva osoba, van moje porodice, koja je to uradila".

Šta vam je rekao?

"Budi hravar, ozdravi brzo, potreban si fudbalu... Ćaskali smo i bilo mi je ogromno zadovoljstvo što je bio tu u tako teškom trenutku".

Fudbal ostavlja traga za ceo život

Ronaldo u dokumentarcu El Fenomeno govori o mentalnom zdravlju sa svojim prijateljem Robertom Karlosom. Da li ste pali u depresiju?

"Da, i danas idem na terapiju. Idem već dve i po godine i mnogo bolje razumem čak i ono što sam ranije osećao. Ali hej, ja sam iz generacije u kojoj si bio bačen u vatru i morao si da daš sve od sebe bez i najmanje prilike da dramiš zbog toga. Pogledam unazad i vidim da smo bili izloženi veoma, veoma velikom mentalnom stresu bez ikakve pripreme. To je bio i početak ere interneta, sa kojom je put informacija dobio brži put do javnosti. U to vreme nikoga nije bilo briga za mentalno zdravlje igrača. Danas su mnogo više pripremljeni, pružena im je medicinska pomoć koja je čak neophodna da se suoče sa pritiscima iz dana u dan i igrači se više proučavaju: prve se profili svakog od njih, kako reaguju, kako treba da reaguju. U moje vreme nije bilo ništa od toga, nažalost. Fudbal može da izazove veliki stres i da ostavi traga za ceo život", iskren je Ronaldo.

Da li ste o tome razgovarali sa nekim ili niste mogli o tome da pričate u svlačionici?

"Realnost je da nismo ni znali da postoji ova vrsta problema. Ova tema je apsolutno ignorisana među našom generacijom. Mnogi su, očigledno, prošli kroz strašna vremena, čak i depresiju, zbog nedostatka privatnosti, neslobode... Istina je da su problemi bili očigledni, ali rešenja nisu bila lako dostupna".