Zdravko Mamić: Fudbal me apsolutno više ne zanima

Gotovo je. Zdravko Mamić je i zvanično odsvirao kraj. Čitav život proveo je u fudbalu i sada je odlučio da najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i najvećoj ljubavi kaže zbogom.

Dojučerašnji alfa i omega zagrebačkog Dinama i kako za sebe voli da kaže, tvorac modernog hrvatskog fudbala, digao je ruke. Nema više ni snage, ni želje da se bori. U ekskluzivnom intervjuu za “Glas Srpske” poručuje da ni na koga nije ljut, da sve oprašta i da ne želi više da vodi bilo kakve ratove. 

Priznaje da mu je smrt Miroslava Ćire Blaževića bila znak pored puta da uspori i da se posveti sebi. Iako je još u mlađim kategorijama bio igrač Dinama, ni približno uspešan kao funkcioner, u klub se na velika vrata vratio krajem marta 1993. godine, premda je i pre toga na razne načine bio blizak klubu iz maksimirske šume. 

Stvorio je stalnog učesnika grupnih faza evropskih kupova, a trejdmark su mu bili transferi. Prodavao je igrače, pravio neverovatne transfere, do ludila dovodio najtvrđe pregovarače svog vremena. Znao je koliko puta treba reći ne, da bi došao do cifre koju želi. Isto tako, pod uticajem subjektivnih i objektivnih okolnosti ističe da je ovo pravo vreme za povlačenje u miran život, koliko god to neverovatno zvučalo kada to kaže nekadašnji “maksimirski šerif”.

"Putem ovog intervjua se opraštam od Dinama i hrvatskog fudbala. Da nije bilo smrti Ćire Blaževića, već bih održao konferenciju za novinare i oprostio se zvanično. U emotivnom smislu nikada neću odustati od Dinama, to je moj život, ali što se tiče mog rada i učestvovanja u bilo kakvom upravljanju, to je apsolutna prošlost. Može se tako reći. Dinamo je u smislu bilo kakvog mog rada i angažmana - prošlost. Više se neću baviti, ne Dinamom, nego fudbalom uopšte. Biću samo jedan običan navijač. U jeseni sam života. Najviše me u životu potresla Ćirina smrt. Neke stvari koje do sada nisam dobro razumeo, posle Ćirine smrti mislim da sam ih shvatio i moj oproštaj od fudbala je konačan", poručio je Mamić.

Smrt Ćire Blaževića došla kao potresno osvešćivanje

* Vidno Vas je potresla smrt Ćire Blaževića. Nedavno je preminuo i Siniša Mihajlović.

"Ćiru sam upoznao 1981. godine kada je bio trener Rijeke pre prelaska u Dinamo. Godinu kasnije došao je u Zagreb. Toliko toga je rečeno i napisano o toj 1982. godini, kada je doneo dugo čekanu titulu prvaka Jugoslavije u “Maksimir”. Bio mi je i kum na venčanju i od tada smo 40 i nešto godina bili povezani na različite načine. Takođe, Sinišina smrt me je iznenadila, da tako kažem. Uvek se pitam kako se to dešava. Imam osećaj da se svaki dan opraštam ne sa jednim čovekom, nego sa više ljudi. Radi se o tome da smo stari, ja konkretno. Živeo sam u vreme tih velikih ljudi Ćire, Mihe, eto nedavno nas je napustio i Miodrag Ješić, pa pre toga plejada hrvatskih trenera, Zlatko Kranjčar, Špaco Poklepović, Tomislav Ivić...Ti svi ljudi su bili deo naših života i mislim da je to pitanje generacije, ne neka pošast. Retko se javljaju novi naraštaji takvih ljudi. Rekao bih da su danas na sceni instant-proizvodi, instant-ljudi, instant-treneri. Mislim da se nikad više neće pojaviti ovakvi giganti koji su na takav način toliko dugo trajali. Nedostajaće njihova harizma".

* Kako vidite Dinamo bez Vas? Sigurno je da ostaje velika praznina.

"Biće šta će biti, život ide dalje. Nema nezamenjivih. Naravno da sam još mogao mnogo, bez obzira na to što je moja situacija specifična, pet godina sam već u BiH, mogao sam dosta pomoći i Dinamu i hrvatskom fudbalu iz ove pozicije. Vidim da ljudi koje sam stvorio misle da mogu bolje da rade posao nego što sam ja, da me ne trebaju, zašto bih se gurao, nemam nikakvu ljutnju, ne osećam se izdanim, ni prodanim, međutim, ne želim više učestvovati u bilo kakvom procesu u Dinamu i hrvatskom fudbalu".

Do kraja života u BiH

* Dokle se došlo sa sudskim procesom koji se vodi u Hrvatskoj protiv Vas?

"U Hrvatskoj mi i dalje sude. Međutim, nisam opterećen. Neću se sigurno vraćati u Hrvatsku. Čekam ishod moje tužbe u Strazburu. Mislim da će biti usvojena ove godine, da dobijem moralnu satisfakciju. Biće šta Bog da, ne zamaram se s tim".

* Kakvi su Vam dalji planovi, ostali biste da živite u BiH, bez obzira na to kakav će biti ishod suđenja u Hrvatskoj?

"Plan je da do kraja života živim u BiH i da živim što kvalitetnije. Fudbal me apsolutno više ne zanima. Kakav god bio sudski ili bilo koji drugi ishod ostajem da živim u BiH".