Zvezdina legenda ogolila dušu: Miodrag Belodedić otkrio kroz šta je prošao da bi zaigrao za voljeni klub

Zvezdina legenda, Miodrag Belodedić na Svetog Nikolu ‚1988. prebegao je u Srbiju, a kasnije na stadionu istog imena u Bariju ispisao istoriju Crvene zvezde.

U Saudijskoj Arabiji slave Mitrovića: Srbin sa dva gola doneo pobedu Al Hilalu

Euforija u Novom Pazaru: Cene karata za Zvezdu i do 150 evra

Sjajni fudbaler je postao član crveno-belih, s kojima će u maju 1991. ispisati najslavnije stranice istorije kluba s Marakane, ali i srpskog klupskog fudbala.

Gotovo tri i po decenije od ostvarenja neponovijivog rezultata popularni Mile se u serijalu "11 veličanstvenih", portala Sportissimo prisetio svojih početaka.

"San mi je bio da dođem u Zvezdu. Gledao sam ih na televiziji i želja mi je bila da zaigram u crveno-belom dresu. Nakon završetka osnovne škole počeo sam da igram za ekipu Nova Moldava, a već sa 16-17 godina, kao junior, bio sam standardan u Drugoj ligi Rumunije, a zatim, i pored očevih želja da budem bliže rodnom selu, usledio je odlazak u Bukurešt, gde sam zaigrao za Steauu, a u glavi mi je uvek bila Zvezda.

I pored osvajanja najvrednijeg evropskog klupskog trofeja u dresu Steaue, Belodedić nije bio zadovoljan životom u rumunskoj prestonici.

" U Rumuniji se tada teško živelo. Mi, kao sportisti, i imali smo nesto viđe od običnog naroda, ali je to ipak bilo daleko od normalnog života. Te zime 1988. naljutio sam se na ljude u Steaui i otišao u rodno selo na odmor. Tu smo proslavili Svetog Nikolu, a zatim smo se majka, sestra i ja uputili ka nekadašnjoj Jugoslaviji i krenuli u Crvenu zvezdu.

On je ispričao i kako  je izgledao prelazak granice.

"Uspeo sam da dobijem pasoš i kada sam stigao na granicu, rumunski carinici su me prepoznali. Bio sam poznat, već tada sam igrao za reprezentaciju i znali su me. Kada sam stigao na jugoslovensku granicu, rekao sam graničarima da idem da posetim rodbinu, a oni su mi rekli da se ne vraćam u Rumuniju i da idem da igram za Partizan. Samo sam se nasmejao i pomislio u sebi, sta bi bilo kada bi oni znali gde ja idem..."

U dahu je nastavio.

"Kada smo usli u Jugoslaviju, stigli smo do Bele Crkve, gde sam tražio politički azil. Morao sam tu da provedem neke tri nedelje, ali mi je odmah rečeno da problema neće biti i da me neće deportovati nazad u Rumuniju, a kasnije je usledio i odlazak u Beograd.

Zanimijivosti su tek usledile.

"Rođak koji je bio veliki grobar me je odveo u Zvezdu, ali je pre toga kontaktirao i s ljudima iz Partizana. Oni su došli da razgovaraju sa mnom, ali sam im rekao da sam zvezdaš i da tek ukoliko me Zvezda ne bude želela, možemo da pričamo o prelasku u Partizan. Na Marakani su me dočekali Džajic, Cvetkovic i Toza Mijailovic. S Džajom sam razgovarao, tri puta sam mu ponovio ko sam i sta sam i šta želim i tako je sve počelo."

Ostaće upamćeno da je Miodrag Belodedić jedini fudbaler trofejne generacije crveno-belih uz Vladimira Jugovića i Dejana Savićevića, koji je sa dva različita kluba osvajao trofej u elitnom evropskom klupskom fudbalskom takmičenju.

Nakon odlaska sa Marakane, Belodedić je nastupao u Španiji za Valensiju, Valjadolid i Viljareal, a nakon dve godine provedenih u meksičkoj Atlanti, vraća se u Bukurešt, gde je u dresu Steaue leta 2001. i okončao karijeru.

Srbin završava epizodu u Torinu: Španski velikan želi Vlahovića

Piksi u problemu: Rajković neizvestan za meč u Tirani