UNA vremeplov: Brazil u Čileu odbranio titulu, Vava ga predvodio

Fudbalska reprezentacija Brazila je dominantnu poziciju u svetskom fudbalu odbranila i na Svetskom prvenstvu održanom 1962. godine u Čileu.

Karioke nisu blistale kao na prethodnoj smotri, ali im je i sasvim solidna igra bila dovoljna da odbrane krunu i tako, posle Italijana, postanu tek drugi tim kojem je to pošlo za rukom. Uz to, Pele, Garinča, Vava i društvo postali su treća reprezentacija sa dva pehara.

Pele se na ovom turniru mučio sa povredom pa je izostao njegov značajniji učinak. Bolesni Garinča nije bio u pravoj formi, zbog crvenog kartona nije trebalo ni da igra u finalu, što je promenjeno administrativnim putem na zahtev navijača. Brazilcima je zato trebao neko da "povuče" nacionalni tim napred.

A taj neko bio je Vava. Što je meč bio važniji, on je bio bolji. Čelična prsa, kako su ga prozvali navijači, opet je najbolje ostavio za kraj i golom u finalu pečatirao krunu. U istoriju se upisao kao prvi igrač koji je tresao mreže u dve vezane završnice Mundijala.

Čudesni napadač za reprezentaciju je postigao 15 pogodaka, od kojih čak devet na  svetaskim prvenstvima. Dueli visokih uloga su mu odgovarali, pa se tako u strelce jednom upisao u četvrtfinalu, tri puta u polufinalu i u isto toliko navrata u finalu.

Bitke u Čileu ostaće upamćene i po tome što je Jugoslavija konačno razbila nemački kompleks. Na prethodna dva šampionata Panceri su bili kobni po Plave. No, došlo je vreme za osvetu

Ekipa koju je predvodila selektorska komisija Ljubomir Lovrić, Prvoslav Mihajlović, Hugo Ruševljanin lako je prošla kroz kvalifikacije u kojima su joj protivnici bili Poljska i Južna Koreja.

Mundijal je otvorila porazom od Sovjetskog saveza (0:2), nakon čega su usledile pobede nad Urugvajom (3:0) i Kolumbijom (5:0) za drugo mesto u grupi i četvrtfinalnu vizu.

A tamo je Jugu čekao omraženi Elf. Bila je to tvrda utakmica koja je odlučena u 87. minutu. Junak je bio Petar Perica Radaković, štoper kojem je tokom utakmice pukla arkada. Odbio je da bude zamenjen, rana mu je zašivena uz teren, a onda je, u prvom kontaktu sa loptom nakon povratka, pogodio gol za pobedu i polufinale Sveetskog prvenstva.

Neka nova generacija Plavih, čije su udarne igle bile Dragoslav Šekularac, Dražen Jerković, Milan Galić, Josip Skoblar... u polufinalu je platila ceh umora, te je poklekla protiv Čehoslovačke (1:3). U bici za treće mesto nesrećno je izgubila od Čilea (0:1) autogolom Vlatka Markovića.

Boje Jugoslavije na turniru su branili: Milutin Šoškić, Srboljub Krivokuća, Vladimir Durković, Marković, Fahrudin Jusufi, Slavko Svinjarević, Žarko Nikolić, Vladimir Popović, Šekularac,  Radaković, Željko Matuš, Vasilije Šijaković, Željko Perušić, Jerković, Galić, Skoblar, Vojislav Melić, Vladimir Kovačević, Andrija Anković, Muhamed Mujić, Radoslav Bečejac, Nikola Stipić.

Posebno vredi izdvojiti učinak sjajnog Jerkovića. U Čileu je "spakovao" četiri lopte u mreže rivala, te je tako podelio epitet najboljeg strelca smotre zajedno sa Florijanom Albertom, Garinčom, Valentinom Ivanovim, Leonelom Sančezom i Vavom.

Prvenstvo je prošlo u odličnoj organizaciji, iako je pre turnira zemlju pogodio razoran zemljotres u kojem je stradalo 50.000 ljudi. "Pošto nemamo ništa, uradićemo sve", bila je krilatica predsednika Organizacionog odbora Karlosa Ditborna koju su pratili svi uključeni u organizaciju.

Na šampionatu na kojem su debitovale Kolumbija i Bugarska nije viđen lepršav fudbal, već sve grublja i prljavija igra koja je kulminirala u Bici za Santjago. Koplja su ukrstiti Čileanci i Italijani (2:0), na terenu je bilo svega, palo je mnogo udaraca "ispod struka", a isključena su "samo" dva igrača Azura.

Sudija Ken Aston je nakon duela priznao da je bilo nemoguće kontrolisati igrače. Jedan od njih, isključeni Đorđo Ferini, teren je napustio tek kad ga je policija izvela sa istog.

Top 10 u Čileu: Brazil, Čehoslovačka, Čile, Jugoslavija, Mađarska, Sovjetski Savez, Zapadna Njemačka, Engleska, Italija, Argentina.