UNA vremeplov: Čudo u Bernu zaustavilo, do tada, nepobedivu Mađarsku

Prvo Svetsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata, na evropskom tlu, dodeljen je neutralnoj Švajcarskoj, izrodilo je još jednu filmsku priču, istorijsko finale nazvano Čudo u Bernu.

U njemu je selekcija Zapadne Nemačke osvojila prvu titulu pobedivši u finalu Mađarsku posle preokreta - 3:2.

Epilog smotre iz 1954. je senzacionalan, ako se zna da Laka konjica prethodno nije poražena u 31. vezanom meču, te da je istog rivala u grupi pregazila sa 8:3.

U uvertiri završnog boja nije se postavljalo pitanje hoće li najdominantnija sila tog doba pokoriti planetu, nego sa koliko razlike će ispratiti Pancere. Mađarska je bila strah i trepet. Galopom je gazila ka peharu, što su na svojoj koži osetili mnogi rivali.

Primera radi, uoči Svetskog prvenstva podno Alpa, Ferenc Puškaš, Šandor Kočiš, Zoltan Čibor, Nandor Hidegkuti i društvo su deklasirali Englesku na "Vembliju" sa 6:3, a potom joj lupili još jedan šamar od 7:1.

Sa superiornom igrom su nastavili i na Mundijalu u Bernu. Lako su došli do finala u kojem su preko Puškaša i Čibora poveli sa 2:0.

A onda je, verovatno po prvi put, na zelenom terenu dokazana ona maksima: Nikada ne otpisuj Nemce. Elf je ubrzo smanjio zahvaljujući pogotku Maksimilijana Morloka, potom i izjednačio preko Hemuta Rana, da bi šest minuta pre kraja isti igrač pogodio za veliko slavlje.

Posle su se Mađari žalili na tri stvari: da je drugi gol rivala postignut posle faula nad golmanom Đulom Grošičem, da je Puškašov pogodak u 87. minutu neopravdano poništen jer ofsajda nije bilo, te da su Panceri igrali dopingovani, što je više analiza naknadno i pokazalo. No, bilo je uzalud.

Na taj način je jedna velika generacija porazom otišla u istoriju. SSSR je dve godine kasnije okupirao Mađarsku, a Puškaš i ostali asovi su prebegli u inostranstvo, te nikada više nisu zaigrali zajedno.

Jugoslavija je nastupila na drugom uzastopnom Mundijalu pošto je prethodno upisala četiri kvalifikacione pobede protiv Izraela i Grčke.

Plavi su u Švajcarskoj porazili Francuze (1:0), pa odigrali nerešeno sa Brazilom (1:1), što im je bilo dovoljno za prolaz u četvrtfinale. U nemu su podbacili, na šta je verovatno uticala i činjenica da su do meča imali osam dana pauze. Bilo kako bilo, poraženi su sa 0:2 od budućeg prvaka, Nemačke.

Nacionalni tim je prvi put predvodila selektorska komisija koju su činili Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić, Milovan Ćirić, Franjo Velfl i Branko Pešić.

Na turniru su nastupili: Vladimir Beara, Branko Kralj, Zlatko Čajkovski, Tomislav Crnković, Ivan Horvat, Branko Stanković, Branko Zebec, Vujadin Boškov Stjepan Bobek, Dionizije Dvornić, Todor Veselinović, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Aleksandar Petaković, Zdravko Rajkov, Bruno Belin, Lav Mantula, Sima Milovanov, Zlatko Papec, Ljubiša Spajić, Miljan Zeković.

Turnir, koji je prvi put putem TV ekrana prenošen uživo, ostaće upamćen po mnogim rekordima, pre svega po pitanju efikasnosti. Prosek od 5,38 golova po meču je neprevaziđen, kao i mađarskih 27 pogodaka. Rekordan je i broj golova u jednoj utakmici, Austrija - Švajcarska 7:5, zatim najveća razlika na duelu (Mađarska - Južna Koreja 9:0), koji je kasnije izjednačen u dva navrata (Jugoslavija - Zait 9:0, Mađarska - El Salvador 10:1).