Ivković za UNU otkrio detalje slavlja košarkaša u Parizu: Ko je uspeo da ih okupi na dodeli medalja?

Mnogi će reći da algoritam radi svoje proteklih dana na društvenim mrežama, pa nam non-stop iskaču video zapisi naših košarkaša nakon što su osvojili bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

Ali nije samo do algoritma, već do energije koju je ostvario naš "drim tim", na koju, slobodno možemo da kažemo ceo svet, nije ostao imun. Ta energija se videla i na postolju tokom dodele medalja, ali i tokom proslave u jednom poznatom lokalu u centru Pariza.

Denver i Atlanta čestitali Jokiću i Bogdanoviću osvajanje bronze na OI

Teško je bilo nama koji smo samo gledali da se oporavimo nakon poraza od reprezentacije Amerike, a kako li je tek bilo njima?

Koji je ključni momenat koji je prelomio i podigao naše momke da ipak dođu do onog što im pripada?

Koliko je izazova bilo van terena i koliki je izazov za njega bio da ih sve okupi pred samu dodelu medalja, to su samo neka od pitanja koja smo postavili PR košarkaške reprezentacije Srbije Ivanu Ivkoviću.

Jedan od brojnih postova na Tviteru ovih dana glasio je - "Mene zanima ko je uspeo da sakupi naše košarkaše i da ih dovede do hale, jer i ta osoba zaslužuje medalju".

"Ceo konzilijum. Nije do mene uopšte bilo. Prvenstveno je kapiten Bogdan Bogdanović preuzeo tu ulogu, da kaže kad je dosta i kad se ide u hotel i kad se ide na dodelu medalja. A tu je naravno bio i Neša Ilić kao tim menadžer, koji je bio zadužen za organizaciju i njih dvojica su najveći teret izneli. Ja sam onako više iz prikrajka vodio računa, kao neki nastavnik geografije", otkrio je za UNU Ivković.

Iz vizure medija i gledalaca, Ivković je osoba koja sve zna, koja je svedočila svim tim usponima i padovima tokom samog učešća na Olimpijskim igrama.

 Šta je za bilo najteže tokom boravka u Parizu?

"Ne bih ja krenuo od Pariza. Treba da se vratimo u Staru Pazovu i na početak kampa, tačnije na 24. jun kada se reprezentacija okupila i na sve izazove ustvari o kojima je selektor najviše govorio. Od prilike kada su momci tek došli iz sezona u nekom različitom fizičkom stanju i psihičkom, vezanom za fizički umor, emotivni... Trebalo je to sve srediti i uklopiti”, objašnjava Ivković i nastavlja:

"Momci su imali sjajne uslove u Pazovi za te pripreme, ne samo momci, nego i stručni štab,što je neki plod saradnje Košarkaškog saveza Srbije koji je obezbedio to u centru našeg Fudbalskog saveza. Stvarno su uslovi u Fudbalskom savezu, što sam ja rekao, da odem tamo da se odmorim jedno 10 dana bez bilo kakvog rada, pa bi prijalo, a kamoli da odeštamo da treniraš i da radiš. Sve je izazovno bilo."

Prvi deo olimpijskog turnira košarkaši Srbije proveli su u Lilu, tamo su se i pripremali za mečeve.

"Bilo je teško deset dana u Lilu, ali je igračima prijao, više nego što im je nedostajao olimpijski duh, tamo su bili samo sa košarkaškim ekipama, u tom improvizovanom  olimpijskom selu, dok su svi ostali bili u Parizu. Mir i tišina su im prijali, pogotovo stručnom štabu da održe svima koncentraciju na potrebnom nivou. Kada smo imali otvoreni trening za medije u Parizu, došlo je 20 medijskih ekipa, a u Lilu maksimalno budu tri, to sve pokazuje”, iskren je Ivković.

Teško je celoj naciji pao poraz od Amerikanaca, kao i Pešićevim momcima, ali prema rečima Ivkovića već na putu ka svlačionici znalo se šta se mora dalje - okret ka borbi za bronzu.

"Razmišljali su o onome što ih je čekalo i to veoma brzo. Sve se brzo odigralo, malo su spavali, spremili se, dan pred utakmicu su bili treninzi, sastanci. Pešić je sa timom spremio sastanak takav da se odmah pričalo o utakmici sa Nemačkom. Utakmica je bila u 11 ujutru, a naši momci su pre 9 sati već bili u sali i pre Nemaca. Hteli su da potpuno u glavi budu u utakmici, da ne razmišljaju ni o čemu drugom", kaže PR KSS za UNU.

Na postolju za dobitnike medalje, srpski momci su proslavili bronzana odličja kao da su zlatna i ta slika je otišla u svet.

Lista najboljih strelaca na Olimpijskim igrama: Jokić i Bogdanović u samom vrhu

"Momci su završili utakmicu, sve smo odradili i već u 14 časova smo bili u hotelu. Usledio je ručak i proslava već za ručkom, otvorio se šampanjac, govor je održao Aleksa Avramović u ime ekipe, puštena je muzika malo i svi su nakon toga otišli u hotelske sobe. A onda su počele da stižu poruke, hajmo u 17h u restoran, a restoran odmah pored hotela, 150 metara, momci su to organizovali sve, ima među njima talentovanih za organizaciju događaja. Brzo i lako su se oni sve našli, tu su im bile i porodice, prijatelji bliski, bilo je dosta skupih pesama. Momci su se opustili posle velikog uspeha, verujem da bi oni trunčicu više želeli da nijedan snimak nije izašao u javnost, ali to snimanje je nekako neizbežan sada deo proslava", prisetio se Ivković proslave i dodao:

"Sigurno da bi oni voleli da su svi ti snimci ostali njihova intimna uspomena, za privatnu arhivu, interne grupe, a ne za javnost. Ali svakako, energija je bila pozitivna, i kad su slavili i kad su gubili i pobeđivali. A što se tiče proslave, izašli su dosta veseli, vidi se na snimcima, bili su ekstremno dobro raspoloženi, ponosni na sebe", poručuje Ivković.

"Koliko je važno da Jokić igra za reprezentaciju": Poruka Viktora Savića oduševila javnost