Heroj Mundobasketa: Kada će Boriša Simanić ponovo pucati na koš?

Mundobasket ulazi u završnicu. Sutra ćemo dobiti finaliste, prvi će na teren Srbija i Kanada od 10 časova i 45 minuta.

Došli smo gotovo do kraja, a put dovde bio je prilično turbulentan za naše košarkaše, posebno za jednog od njih.

Ovo je bio ispit za sve, koji je uspešno položen, jer je Srbija u polufinalu Mundobasketa, kvalifikovala se na Olimpijske igre, i to su dve važnije vesti kada je reč o ovogodišnjem Svetskom košarkaškom prvenstvu.

Međutim, prva u hijararhiji važnosti, ona najvažnija je ta da je zdravstveno stanje repezentativca Boriše Simanića - dobro,  posle operacije bubrega.

Kao što nam je poznato, on je hitno operisan posle povrede koju je dobio na meču Srbije i Južnog Sudana. Prilikom druge operacije odstranjen mu je bubreg.

„Zašto je došlo do druge operacije? Zbog glavne aorte, odvajaju se kao drvo i grane. Odvaja se aorta bubrežna i aorta arealis. Kada uđu, tu idu dve grane, jedna gore, jedna dole. Kraj druge operacije, da ne bi došlo do nekroze, to zna profesor Radovanović, pričao sam sa njim, izumiranje, znači da je otkinut ili podvezan taj krvni sud, zato je odstranjen bubreg“, objašnjava za UNU hirurg Momčilo Jakovljević.

Sada je glavno pitanje - kada možemo očekivati da se Simanić vrati profesionalnim obavezama?

„Orijentaciono, šest meseci minimalno, čak možda i manje. Mora da ojača dobro mišiće kad se bude oporavio, da budu jaki kao kamen, zato što može eventualno da se pojavi bruh, ili kila na mestu tog operativnog reza. Možda, a ne mora“, objašnjava dr Jakovljević.

Sa gotovo istom situacijom, iako je veoma retka kod profesionalnih sportista, suočio se i srpski golman Dejan Radić.

„Najveći problem je u glavi, da ti shvatiš da si zdrav i da treba da nastaviš da funkcionišeš normalno. Sve je to sad individualno, kako ko to prihvati. Ja sam sa doktorima razgovarao gde su mi oni rekli da sam ja zdrav čovek i da mogu da nastavim da funcionišem normalno. Nije to baš lako prihvatiti kad znaš da su ti odstranili organ“, priča za UNU Radić.

Radić je tri meseca posle operacije bubrega počeo da trenira, ali se nikada nije vratio profesionalnom sportu, zbog specifičnosti uloge golmana.

„To je svaki trening sto padova, opet fizički nisam imao nikakav problem, ali jednostavno taj povećani rizik zbog broja padova je bio jedan od razloga zašto sam prekinuo da igram. Pitanje nije sad, prvih godina neće se tu sad desiti ništa, ali taj bubreg je čoveku potreban pedeset godina narednih, šestdeset i treba ga malo pripaziti. Što se tiče tog oporavka, recimo tri, četiri meseca posle operacije bi moglo da se krene sa laganim treninzima. U mom slučaju je bilo tako“, objašnjava on.

A, koliko ovakave situacije utiču na jedinstvo saigrača u jednom timu, videli smo u četvrrtfinalnom meču protiv Litvanije.

„Reprezentacija je jedna porodica, tu niko ne dolazi zato što je to posao, nego zato što je to zemlja, zato što je to društvo, familija, zato što predstavljaš svoj narod, što je i najvažnije. Mislim da nije bilo lako nimalo, ni igračima ni njegovoj porodici, verujem i Boriši. Ali, iz svega toga se stvori neka ludačka snaga i ona se desi to što se desilo protiv Litvanije“, rekao je bivši reprezentativac Srbije Vladimir Štimac.

Sutra u 10:45, biće to još jedan mali rat srpskih košarkaša, čiji je saigrač već podneo veliku žrtvu.

Bori se, ili još bolje - Bori Še Srbija u polufinalu Mundobasketa gde je čeka Kanada, ne samo zbog Boriše Simanića, već zbog svih malih i velikih snova njih, njega, nas i svih koji su verovali, ali i onih koji nisu.