Zlatna Zorana Arunović stigla u Beograd, Mikec ostao da bodri srpske sportiste: Ovu medalju ću pamtiti celog života

Naša zlatna strelkinja Zorana Arunović je stigla u Beograd posle osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.  Sa druge strane Damir Mikec svojevoljno ostao u Parizu kako bi bodrio ostale srpske sportiste na borilištima u Francuskoj i njenom glavnom gradu.

Ovo su svi čekali: MOK se oglasio povodom dešavanja na bokserskom meču

Zoranu su po sletanju na aerodrom dočekali porodica, prijatelji i predstavnici medija koji su joj čestitali na osvojenoj zlatnoj medalji na Igrama.

Arunovićeva je sa osmehom sabrala emocije i pričala o svemu što se dogodilo u Parizu.

U šaljivom tonu je neformalno započela obraćanje javnosti, istakla je da je bila potpuno hladna prilikom nastupa na Olimpijskim igrama, a potom se osvrnula na put od Pariza do Beograda.

"Prvi put sam bila u avionu na dva sata, sama sa svojim mislima i bio je jako emotivan put", rekla je Arunovićeva, a zatim se osvrnula na trenere te je imala posebnu zahvalnost za njih.

"Mi kao sportisti često dobijamo aplauze, dok su treneri često izostavljeni, te ja gledam da ih uvek pomenem i stavim u prvi plan. Uvek morate imati u vidu da iza sportiste stoji još neko. Stoga bih želela da pohvalim svoju sestru i Damirovo brata. Mikec mi je rekao da je kamen koji nam je pao sa leđa težak oko pola kilograma, ali ja mislim da je neprocenjiva", rekla je naša strelkinja.

Ona je sumirala uspomene uoči finala na Olimpijskim igrama i rekla je da je bilo emocija koje je potrebno neutralisti.

"Bilo je to vrla topla noć bez klime, ali je bila jedna emocija koju je bilo potrebno neutralisati... U jednom momentu je to bilo uspešno urađeno, spavala sam od pola jedan do 4 ujutru. Znala sam da me čeka meč za zlato. Uključila sam telefon, poslala dami pored (trener Jelena) poruku oko pola pet, obukle smo se i obišle smo selo nekoliko puta po tri minuta i to je bilo dovoljno. Gledali smo da se spremimo, da budemo u makskimumu u tom danu. Ako je neko rekao da je pobeda rutinska, nije, bila je neizvesna, jako", naglasila je olimpijska prvakinja.

Arunovićeva je istakla zajedništvo i timski rad sa Damirom Mikecom.

"Pobedio je tim koji se oslanjao jedno na drugo, nismo popustili. Kada smo gubili 2:10, nismo popustili. Ono što opisuje Damira i mene je klasa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da smo se oslonili jedno na drugo. Onda kada on nije dobar, ja sam bila preuzimala ulogu i obrnuto. Ja sam nas dovela u egal, a on je zadao konačan udarac", rekla je Zorana Arunović.

Marković: Opravdana očekivanja, uspešan bilans tročlanog tima strelaca na Olimpijskim igrama

Medijima se obratila i sestra naše šampionke, Jelena Arunović.

"Radile smo veoma naporno i spremale smo se za najveće izazove. Samo mi znamo kako nam je bilo i bilo je veoma naporno, ali smo se stisli timski i došli do velikog uspeha. Noćas sam čak sanjala da nije gotovo. Ne namešta se glava za bitne momente, već ceo život. Uvek težiš tome da budeš najbolji kada je najbitnije i da sa najnižim nivoom budeš u vrhu. Bilo je teško da se motivišemo nakon singla, ali smo i u tome uspeli. Tajm-autom sam htela da izazovem reakciju i nije bitno šta sam rekla, ali sam uspela. Turci su na kraju plakali, ali šta da ima radimo".

Zatim je Zorana na simpatičan način opisala reakciju nakon osvajanja zlatne medalje.

"Nisam koketirala sa srčanim udarom, ali da je potrajalo, bila bih bliže. Da mogu da promenim nešto, napravila bih borbu lagodnijom, ali onda nema draži. Ovo je pravi prikaz našeg sporta i kako treba da izgleda finale Olimpijskih igara. Gubili smo, ali se nismo predavali i ako neko treba da dobije medalju za strpljenje i rezilijentnost, to smo Damir i ja i pamtiću ovu medalju celog života", rekla je Arunovićeva.

Srpski basketaši nastavlju pohod ka medalji: "Pala" je i Francuska