Zorana Arunović za UNU: Medalja je lepa i teška kao i put do nje, svu snagu i veru nalazim u sestri Jeleni

"Sada kući, da se naspavamo. Samo da se naspavam. Bio je iscrpljujuć olimpijski turnir i isti takav trogodišnji ciklus.", to je između ostalog izjavila Zorana Arunović nakon što je dočekala ono što je oduvek želela - medalju sa Olimpijskih igara, nakon što je osvojila sve što se osvojiti može.

"Medalja je lepa i teška, baš kako treba da bude. Simbolično je, jer je teška koliko i put do nje", dodala je reprezentativka Srbije. Jesmo li mi koji navijamo svesni koliko je teško doći do zlatne medalje?

U emisiji "Popodne" na UNA televiziji bile su sestre Arunović, Zorana i Jelena.

Zlatna Zorana Arunović stigla u Beograd, Mikec ostao da bodri srpske sportiste: Ovu medalju ću pamtiti celog života

"Nismo se naspavale, ali ako postoji nešto zbog čega biram da se ne naspavam i da budem nenaspavana, to je definitivno ovo. Kada smo se pripremale za Olimpijske igre i kada sam razmišljala o ovoj medalji, prvo što mi je prolazilo kroz glavu je to da je ovo medalja koju sam najduže čekala, medalja za koju sam najviše radila, medalja koja mi je donela najviše samokolebanja i preispitivanja. I koja me je zapravo najviše namučila od svih", istakla je Zorana Arunović za UNU i nastavila:

"Nisam mislila da li ću, kada je osvojim, pošto sam imala puno sumnji nakon pojedinačnog nastupa, ali sam se pitala da li ću da razmišljam na isti način, da li ću da mislim da je vredelo sve to kada je osvojim. I iz ove perspektive mogu da kažem da je vredelo.”

Zlatna olimpijka uvek ističe da u trenucima kada je falilo vere, pogotovo posle pojedinačnog nastupa u Parizu, najviše znači što joj je sestra Jelena tu. I kao trener i kao porodica.

“Pa da, broj jedan je sestra. Verovala sam do kraja. Velika je uloga porodice u osvajanju medalja. U ovom slučaju imamo i drugu polovinu medalje, Damira i Gorana Mikeca i onda već možemo da kažemo da ima nešto u tim porodičnim relacijama što ojačava sportistu i što mu daje mogućnost da možda prevaziđe svoja početna ograničenja i da vi kao tim zaista možete mnogo," kaže Arunovićeva.

Sestre Arunović se sada raduju odmoru od takmičenja, a ne kriju da im je prethodni period bio veoma naporan, toliko da nisu imale vremena ni da budu sestre.

Zasluženo: Dodeljena novčana nagrada olimpijcima Zorani Arunović i Damiru Mikecu

"Obe se radujemo odmoru, već četiri meseca se ne odvajamo jedna od druge, 24 sata smo trener i sportista. Nemamo vremena da budemo sestre, izgubile smo ga zbog perioda koji je bio intenzivan i psihološki i fizički. Moramo sad da se odmorimo jedna od druge, da se taj naš sestrinski odnos vrati u normalu, da pričamo o stvarima koje nemaju veze sa sportom, to nam je sada neophodno", objašnjava Zorana Arunović za UNU.

Obe naglašavaju da su poslednja dva meseca pred OI bila veoma teška i preispitujuća.

"Preispitivanje je dobro za takmičenje, život bi bez toga bio lakši, da ne želim da uzmem sve te medalje bio bi mi lakši, ali sportistima je potrebno to preispitivanje. Svima je nama stalo i teško nam je, ali niko od nas ne dozvoljava drugima da vide sa kakvim se unutrašnjim borbama mi nosimo. Ja to jedino dozvoljavam da vidi Jelena, ona je moj glas razuma. Kada radim sama osećam se lakše, jer šta god da se desi, sama nosim krst, snosim odgovornost samo ja. Kada se puca miks, teže mi je, jer razmišljam i o partneru, o mom Damiru. I kad ide i kad ne ide, odgovornost je tu. Volim da pucam, i samostalno i u miksu, to je neupitno. Volim da pucam sa Damirom, jer se pre svega godinama znamo i imamo poverenja jedno u drugo i znamo da će se svako od nas potruditi i dati sve od sebe", kaže Arunovićeva za UNU.

Srbijo, raduj se! Mikec i Arunovićeva osvojili zlato na Olimpijskim igrama u Parizu