Nemački teniser zbog bolesti dao sebi lek tokom meča

Aleksander Zverev je savladao Davida Gofina sa 5:7, 6:3, 6:4 i tako izborio plasman u 3. kolo Mastersa u Rimu, ali je jedan detalj bio mnogo značajniji od samog meča.

Zverev je javno govorio o dijabetesu i jedan je od onih koji šire svest o bolesti za koju se govori da je postala prava epidemija u 21. veku jer je sve više ljudi gojazno zbog stila života. U pitanju je šećerna bolest i ima dva tipa – 1 i 2. Većina ljudi ima bolest tipa 2, procenjuje se da oko 95 odsto ljudi koji boluju od ove bolesti.

Zverev je snimljen kako sebi daje injekciju insulina, iako ovo nije prvi put da se to dešava. On je prošle godine otkrio da živi sa ovom bolešću.

“Kao dečak nisam mnogo razmišljao o tome, ali kako sam odrastao sve više i više mi je to bilo na pameti“, rekao je Zverev prošle godine, a osnovao je i fondaciju “Servis protiv dijabetesa“.

Neobična situacija na meču… Ko ne zna da Saša Zverev boluje od dijabetesa, mogao je svašta da pomisli. Objasnio je ovaj Nemac kako je odlučio da javno govori o tome.

“Mnogo godina kasnije i posle uspešnih sezona, osećam se dovoljno sigurno da mogu da izađem u javnost sa ovom inicijativom.“

Osim što želi da bude podrška ljudima koji su već oboleli od dijabetesa proslavljeni teniser želi da podrži i decu koja “mogu da ostanu zdrava uz pravu prevenciju i aktivan način života“.

Fondacija ima za cilj da finansira nabavku insulina i drugih lekova potrebnih za borbu protiv dijabetesa, a fondacija je već imala nekoliko projekata na tu temu.

Pričao je Zverev za “L'Equipe“ sa kakvim se izazovima borio tokom detinjstva.

“Bilo me je sramota, u školi su me ismejavali. Jednom prilikom su mi ukrali svu opremu – merač šećera u krvi, insulin… Kasnije sam ga našao napolju, slomljenog na zemlji“, poručio je jednom prilikom.

Objasnio je da je dugo negirao da je dijabetičar.

“Poricao sam kada su me novinari pitali da li sam dijabetičar. Čak sam se na turnirima krio kada sam sebi ubrizgavao insulin, radio sam to u toaletu. Krio sam u početku i od svojih devojaka. Danas je moja odgovornost da pričam o tome.“

Zatim je pojasnio sa čim se borio na samom terenu.

“Tokom dugih mečeva sam bio malo izgubljen, pitao sam se gde sam. Na treningu mi se nekada vrti u glavi, zbog čega moram da pravim pauze ili da odem nešto da pojedem i vratim se za sat vremena. Mentalno opterećenje je ogromno. Sa ovom bolešću možete da živite normalno, ali vam je uvek na pameti. U početku ste u fazi poricanja, ali kada prihvatite situaciju, onda možete psihički da ojačate“, rekao je Nemac.