Značajna prednost ovog novog materijala je njegova neosetljivost na vazduh i vlagu
U automobilskoj industriji, posebno u proizvodnji baterija za električne automobile, traže se alternative skupim mineralima i metalima. Sada se pojavila vest da su naučnici u Evropi pronašli zanimljivu opciju. Mohamed Hoškalam, naučnik sa Tehničkog univerziteta u Danskoj, otkrio je da materijal zasnovan na kamenim silikatima može preuzeti ulogu elektrolita u čvrstom stanju.
Kalijum i natrijum silikati, sastavni delovi silikata stena, spadaju među najzastupljenije minerale na Zemlji. Prema naučniku, ovaj materijal može da provodi jone na visokim temperaturama i nije osetljiv na vlagu, piše Revijahak.
"Potencijal kalijum silikata kao elektrolita u čvrstom stanju je odavno poznat, ali je po mom mišljenju zanemaren zbog problema sa težinom i veličinom kalijumovih jona. Joni su veliki i zbog toga se kreću sporije", rekao je Mohamed Hoškalam.
Ovi stenski silikati se mogu naći u običnom kamenju, koji se može naći svuda, na plaži, u parkovima... Značajna prednost ovog novog materijala je njegova neosetljivost na vazduh i vlagu.
Ovo mu omogućava da se unutar baterije oblikuje u sloj tanak poput papira. Ovaj jeftin, ekološki prihvatljiv materijal koji se može ekstrahovati iz silikata ima potencijal da se koristi u širokom spektru primena.
Hoškalam je osmislio način da omogući jonima da se kreću brže u silikatima stena nego u elektrolitima na bazi litijuma.
"Prvo merenje sa komponentom baterije pokazalo je da materijal ima veoma dobru provodljivost, kao elektrolit u čvrstom stanju. Ne mogu da otkrijem kako sam razvio materijal, jer su receptura i metoda sada patentirani", rekao je Hoškalam.
Naučnik je stvorio elektrolit u čvrstom stanju, materijal tanak kao papir postavljen između anode i katode baterije. Ovo je postignuto izradom praha na bazi kalijum silikata i njegovim kombinovanjem sa vezivom i rastvaračem.
Nakon toga, tečni rastvor se sipa u valjak koji širi materijal u tankom sloju. Materijal se formira kao tanke bele trake i suši, sa kapacitetom da proizvede do 10 metara trakastog materijala istovremeno.
Zatim se elektrolit u čvrstom stanju premešta u ćeliju baterije u čvrstom stanju zajedno sa anodom i katodom.
Naučnik predviđa da bi moglo biti potrebno najmanje 10 godina da se ove baterije integrišu u električne automobile.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.