Brzinomer nikada ne pokazuje stvarnu brzinu automobila, evo zašto vas i koliko 'vara'

Da brzinomeri u automobilima nisu baš najprecizniji uređaji na svetu – i nije neka novost. Za to postoji više razloga, od kojih je među najznačajnijima to što se brzina kretanja samog vozila uglavnom određuje, odnosno meri, brzinom okretanja točkova.

Na različitim vrstama vozila točkovi su različitih dimenzija, odnosno prečnik guma i felni nije isti, pneumatici se troše i stare pa gube performanse, ventili popuštaju, pa vazduh izlazi, itd…

Zbog svega toga, proizvođači automobila programiraju marginalne greške brzinomera, ali se one uvek određuju tako da brzinomer pokazuje nešto višu vrednost od realne.

Tako, na primer, ukoliko se vaše vozilo kreće realnom brzinom od 70 km/h, brzinomer će pokazivati 75 km/h. Ali nikada neće pokazivati 68 ili 65 km/h, čime se proizvođači automobila štite od potencijalnih tužbi usled saobraćajnih nesreća.

Postoji, međutim, propis koji reguliše ovu materiju. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) donela je propis prema kome brzinomeri na testiranjima automobila maksimalno mogu da pokazuju brzinu 10 odsto + 4 km/h veću od realne.

To u praksi znači da brzinomer automobila koji se kreće realnom brzinom od 80 kilometara na sat, na testiranjima sme da pokazuje maksimalno 92 km/h. Sve iznad toga nije dozvoljeno!

A kada merni uređaj vozila prođe sertifikaciju, u stvarnim uslovima vožnje na njega se primenjuju nova pravila:

• 10% + 6 km/h za automobile, autobuse, kamione i druga teretna vozila
• 10% + 8 km/h za motocikle i vozila na tri točka brža od 50 km/h.

Inače, u jednom nedavnom istraživanju merene su greške brzinomera aktuelnih modela automobila, a merenja su pokazala da uređaji modela Dacia Duster dCi, Mazdi MX-5 2.0, BMW 330i M Sport, Škodi Kodiaq 2.0 TDI i Seat Arona 1.0 TSI prikazivali vrednost od 83 km/h pri pri kretanu vozila realnom brzinom od 80 kilometara na sat.