Istraživanje otkrilo: Posle koliko pređenih kilometara vozilo u Srbiji završi u nezgodi?

Nijedno vozilo nije imuno na nesreće, i normalno je da vozila pretrpe manja ili veća oštećenja svakih par godina.

Posedovanje informacije o kilometraži vozila može vam reći mnogo toga o njegovoj prošlosti, kao i to koliko je puta možda bilo oštećeno.

Da bi pomogla sa ovim, kompanija carVertical, koja se bavi analitikom u oblasti automobizma, sprovela je istraživanje u Srbiji da bi utvrdila koliko kilometara neki automobil obično pređe pre nego što završi u nesreći, prenosi N1.

Broj automobilskih nesreća u Srbiji raste

Kompanija je do rezultata došla mereći odnos između kilometraže vozila i procenta nesreća u periodu od 2021. do 2023. godine. Podaci otkrivaju da, u 2021. prosečno vozilo prelazi 315,339 kilometara u Srbiji dok ne završi u nesreći, u 2022. – 279,303 kilometara, i u 2023. – 235,621 kilometara, što implicira da se vozila više oštećuju sada nego pre par godina.

Doduše, povećana stopa oštećenja može imati veze sa kretanjem nakon pandemije, koje je znatno uvećano nakon 2020. godine.

"Vozilo sa pređenih 300,000 kilometara može imati jedno ili više oštećenja. Doduše, čak i očešanje ili ogrebotina takođe se računaju kao nezgode, pa bi kupci polovnih vozila trebali da istraže kakvu je vrstu oštećenja vozilo pretrpelo pre nego što ga kupe", objašnjava stručnjak carVerticala Matas Buzelis.

Dok manja oštećenja ne bi trebalo da utiču na odluku o kupovini, ozbiljna nezgoda može implicirati da auto ima strukturalna oštećenja i da nije siguran za vožnju.

Vozila u drugim zemljama Evrope imaju više nezgoda na putu

Sličan obrazac oštećenja kao u Srbiji može se primetiti u susednoj Rumuniji, koji je otišao sa 160,909 km u 2021. na čak 128,968 km u 2023. Prosečan auto u Rumuniji sada pređe 32,000 km manje dok ne završi u nesreći, nego pre par godina.

Kako studija otkriva, u 2023. vozila u Srbiji prelaze 59,9 odsto više kilometara dok ne završe u nesreći nego vozila u Evropi. Ovo znači da se vozila u Srbiji ređe oštećuju nego u drugim zemljama. Ipak, kako se oštećenja svakako dešavaju, neki neiskreni prodavci mogu pokušati da prikriju istoriju vozila kako bi zaradili više pri prodaji svog auta.

"Kupci ne bi trebalo da tretiraju polovne automobile kao nove. Svaki vozač očekuje da mu auto bude u dobrom stanju, ali u stvarnosti to nije uvek slučaj. Procenjujemo da je 52,4 odsto polovnih vozila oštećeno barem jednom. Zato provera istorije vozila igra važnu ulogu u celom procesu kupovine auta, kao i probna vožnja i fizička provera ovlašćenog servisa", kaže Buzelis.