Na Avali održana nezaboravna auto-trka: 50 vozača provozalo opake mašine

Osim za kampovanje, šuma je pravi ambijent i za auto trke. Zbog toga su ljubitelji brze vožnje i tjuniranih automobila jutros bili na Avali. Oko 50 učesnika nadmetalo se na stazi koja je dugačka više od tri kilometra, a krivine na putu ka vrhu, činile su da takmičenje izgleda još atraktivnije.

Prvi je u zagrevanje, a kasnije i u trku krenuo vozač poznatiji kao Miško. On je jedan od najiskusnijih takmičara i ima auto koji proizvodi zadivljujući zvuk.

Buka nije smetala gledaocima, od kojih su mnogi došli porodično.

Vozač sa brojem 445 iz Zaječara, priprema se za trku. Tehnički deo provere završen je ranije. Sada zakopčava zaštitne kaiševe koji, u slučaju nesreće, mogu da mu sačuvaju život.

"To nam čuva glavu", kaže Miloš Ivković, vozač. Na pitanje šta mu prolazi kroz glavu sada u trenucima pred trku i o čemu razmnišlja, odgovara: "Da izađem u jednom komadu gore. Da bude brzo i bezbedno".

Velike brzine se dostižu čak i na krivudavom putu kao što je ovaj na Avali. Jedan takmičar nam je rekao da on pred krivinu dolazi sa brzinom od gotovo 100 kilometara.

"Taj adrenalin i brzinu i eto zbog toga smo svi ovde. I zbog želje za pobedom naravno", navodi razloge za učešće u trci vozač Dragan Lukić.

Jovan Marinković je svoj san ostavio ove godine, a porodica i prijatelji nisu iznenađeni što se odlučio na taj korak. I učesnicima i gledaocima zajednička je ljubav prema četvrotočkašima koja traje od malena.

"Kad sam još bio dečak želeo sam to. I onda smo ove godine prelomili. Od drugara sam kupio auto koji je on vozio i tako smo došli do toga", objašnjava nam on.

Kakve su reakcije porodice, prijatelja, devojke? A šta da kažu? 

"Kakve su reakcije? Zabrinjavajuće. Ali dobri su. Tu su oni svi gore", pokazuje nam.

Dule, Ciga, Aleksa, Trovač samo su neka od imena koje koriste vozači. Ove godine na Avali ih je bilo oko 50, a učestvovale su i ekipe iz Bugarske i Hrvatske.