Veća šteta, nego korist: Da li će EU moći da preživi prelazak na električne automobile?

Evropska unija je nedavno objavila da od 2035. godine na snagu stupa zabrana prodaje novih automobila sa pogonom benzin i dizel, uključujući tu i hibridne motore.

I pored toga što ta odluka još uvek nije definitivna, budući da je ostavljan još jedan rok za raspravu o njoj 2026. godine, ona je otvorila brojna pitanja, od kojih je ono najbitnije: Da li je Evropska unija prenaglila u svojoj odluci?

Motiv je zaštita klime od štetnih isduvnih gasova, ali su posledice i cena koju će platiti privreda članica EU previsoka, pogotovo države sa moćnim auto-industrijom, kao što su Nemačka, Francuska ili Italija.

Potpuni prelazak na električnu mobilnost izbrisao bi više od 600.000 radnih mesta širom Evrope, upozorio je u intervjuu za Politiko Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton, i time uključio alarm za uzbunu.

Enormna potrošnja sirovina

Već 2030. godine, znatno pre početka primene planirane zabrane, biće potrebno 15 puta više litijuma, četiri puta više kobalta i grafita, kao i trostruko više nikla za električne automobile – što je enormna potrošnja sirovina, tvrdi on.

Sa druge strane, i pored toga što deo sirovina može da se obezbedi uz evropskih rudnike, većina će morati da uvozi. Takođe, biće potrebno 20 do 25 odsto više električne energije za proizvodnju, čija proizvodnja sagorevanjem gasa ili uglja, sa stanovišta borbe protiv klimatskih promena, nema nikakvog smisla.

Čak i kada se električna energija proizvodi na potpuno čist način, električni automobili i dalje učestvuju u zagađenju, zbog povećanih emisija štetnih čestica koje potiču iz guma i kočnica, ističe Breton.

Električni automobili su, u proseku, dosta teži od vozila se pogonom na foslina goriva. Tako je Mercedes-Benz EQA, novi SUV na električni pogon nastao na bazi modela GLA, teži je od modela konvencionalne S-klase.

Sedam miliona punjača

Breton, takođe, ističe i ozbiljne nedostatke u širenju infrastrukture za punjenje. Za ozbiljnu električnu mobilnost širom Evrope bi bilo potrebno postaviti čak sedam miliona punjača, a trenutno ih ukupno ima – "samo" 350.000, prenosi Revija HAK. Pritom, čak 70 odsto svih punjača se nalazi u samo tri zemlje EU: Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.

Zbog toga postepeno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem trenutno nije dobra ideja – jer čak i ako uspe u Evropi, na drugim kontinentima će se i dalje prodavati benzinci i dizelaši.

Zbog svega toga "preporučujem da evropske kompanije nastave sa proizvodnjom SUS motora", poručio je Breton.

Evropski komesar namerava da u narednih nekoliko nedelja postavi stroge kriterijume pomoću kojih će se meriti napredak u prelazu na e-mobilnost, kao i uticaj tog prelaska na industriju EU. A ukoliko Evropska komisija utvrdi da su zadati kriterijumi premašeni, datum početka primene zabrane prodaje vozila sa klasičnim pogonom bi morao da bude odložen.

Ono što, međutim, Breton nije spomenuo jeste da Kina sa svojom proizvodnjom električnih automobila predstavlja ogromnu konkurenciju evropskoj auto-industriji, budući da su modeli tamošnjih proizvođača tehnološki jednaki evropskim modelima – ali su znatno jeftiniji.