Zamena ulja po fabričkom uputstvu: Otkriveno da li to uništava motor

Ukoliko se vozi u otežanim uslovima, preporučeni servisni interval treba prepoloviti.

Zamena motornog ulja na čak 30.000 kilometara ili na 2 godine, šta prvo stigne - svakom iole starijem vozaču ovo deluje užasavajuće. Međutim, već godinama je to uobičajena kilometraža za mali servis kod mnogih marki automobila.

Ako se volan teško okreće vreme je za servis: Ne ignorišite ovaj problem, može dovesti do nezgode

Koliko goriva zaista štedi start-stop sistem: Evo šta kažu stručnjaci

Ali tu postoji jedan problem na koji malo ko obraća pažnju. Servisni interval od 30.000 km važi samo ako se auto vozi u "idealnim" uslovima, piše sajt Polovni automobili.

Ukoliko se vozi u otežanim uslovima, servisni interval treba prepoloviti – tj. menjati ulje na 15.000 km! Ovo upozorenje piše u mnogim uputstvima za automobil.

Naravno, ne piše u svakom uputstvu da interval treba prepoloviti, ali postoji napomena i objašnjenje koliko bi trebalo skratiti period između menjanja ulja, šta se smatra otežanim uslovima vožnje i slično.

Šta su to otežani uslovi?

U uputstvima se navode razni primeri za otežane uslove vožnje:

• učestala vožnja na kratkim relacijama (naročito zimi), kada motor ne stigne da se ugreje
• gradska vožnja – što više stani-kreni vožnje, to gore po motor
• mnogo hladnih startova
• mnogo rada u leru (npr. 50% vremena rada u mestu)
• duga vožnja pri niskim obrtajima
• oštra/sportska vožnja
• vuča teške prikolice
• retko korišćenje vozila (verovali ili ne)

Postoje i drugi primeri. Takođe se na razne načine definišu otežani uslovi.

Zašto su hladni startovi i gradska vožnja toliko štetni?

Hladan motor ne koristi optimalnu smešu goriva i vazduha, već takvu koja nema optimalno sagorevanje. Zbog toga se stvaraju čestice čađi, odnosno stvara ih se znatno više nego inače.

Čestice čađi stižu do motornog ulja, gde mogu da se ponašaju vrlo abrazivno, odnosno da bukvalno „šmirglaju“ površine kojima bi čisto ulje trebalo da obezbedi da uz što manje trenje klize jedna preko druge.

Skraćuje se i životni vek lanca. On se vremenom haba i praktično isteže. Pošto se lanac podmazuje motornim uljem, ukoliko u ulju ima čestica čađi i raznih nečistoća, one se ponašaju abrazivno i ubrzava se njegovo habanje.

Skraćuje se i životni vek zupčastog remena (kaiša) ukoliko je potopljen u ulju. 

Ukoliko je reč o dizelašu, njegovim korišćenjem uglavnom za gradsku vožnju dolazi do češće potrebe za regeneracijom DPF-a. Pošto u gradu bukvalno nikada ne možete da postignete uslove za pasivnu regeneraciju, dolazi do aktivne regeneracije, što podrazumeva ubrizgavanje više goriva da bi se podigla temperatura u DPF-u.

Međutim, nešto od tog goriva „probija“ iz cilindra i stiže u motorno ulje. Situacija se pogoršava ako prekidate aktivnu regeneraciju npr. gašenjem auta.

Dizel u velikoj meri negativno utiče na motorno ulje. Stoga savremeni automobili imaju sistem za upozorenje koji javlja kada je ulje suviše zagađeno gorivom. Problem razređivanja ulja gorivom javlja se i kod benzinaca, pri čemu benzin znatno agresivnije deluje na zupčasti remen potopljen u ulje.

Šta kada auto sam upozorava da je vreme da se menja ulje?

Recimo da kupite nov auto i srećni ste zbog fabričke garancije i veoma dugog servisnog intervala – ne brinete zbog kvarova i nećete trošiti mnogo na servisiranje. Međutim, može da se desi da vam auto sam signalizira da je vreme da se ide na servis.

Kako auto zna da je vreme za zamenu ulja? Kod nekih automobila je to ovako – njihov kompjuter uzima u obzir razne faktore vožnje i na osnovu njih procenjuje kada je vreme za zamenu ulja.

Među te faktore spadaju npr. pređena kilometraža, varijacije temperature ulja i vreme rada motora sa određenom temperaturom ulja, spoljašnja temperatura, vreme rada u mestu, broj hladnih startova...

Takođe postoji i način da se direktno proverava stanje ulja uz pomoć senzora koji mogu da provere kontaminiranost ulja česticama čađi, gorivom, viskoznost, prisustvo vode...Proizvođači koriste različite načine da reše ovaj problem, a mnogi koriste kombinaciju procene kompjutera i podatke sa senzora.

Kada auto proceni da je vreme za zamenu ulja, obavestiće vozača – npr. treperenjem lampice za nizak nivo ulja. Ako ignorišete treperenje lampice, nakon nekog vremena ona će početi konstantno da svetli, možda i uz prateću poruku kao "Change Engine Oil Soon".

Auto može da ode i u "sejf-mod" - tj. na primer da ograniči broj obrtaja na 3.000 o/min, da bi se zaštitio motor. Ako ste i dalje tvrdoglavi, nakon određenog broja kilometara, maksimalan broj obrtaja može da padne na 1.500 o/min.

Kod nekih automobila možete da vidite procenu koliko vam je još ostalo do sledeće zamene ulja, na osnovu vašeg stila i uslova vožnje, kao i drugih faktora. Naravno, da bi ovo funkcionisalo, svaki put kad se menja ulje, mora da se obavi resetovanje.

Zaključak

Menjanje ulja na 30.000 km je potpuno "bezbedno" ukoliko uglavnom vozite na otvorenom putu, koristite kvalitetno originalno ulje i generalno izbegavate sve stavke koje smo nabrojali kod otežanih uslova.

Međutim, ukoliko nemate taj "luksuz", uzmite uputstvo za svoj auto i pročitajte deo o servisiranju, odnosno o menjanju motornog ulja.

Da li preterujete sa dolivanjem ulja? Možete da napravite ogroman problem

Polovnjaci u Evropi sve traženiji: Zapad izvozi – istok kupuje