Sa slikom princeze od Velsa i njene dece koju su povukle novinske agencije, pitanje verodostojnosti fotografija je dovedeno u žižu interesovanja
U svetu u kome se slike mogu digitalno menjati sa samo nekoliko klikova ili čak generisati u potpunosti od nule pomoću veštačke inteligencije (AI), postaje sve teže verovati vlastitim očima. Ali da li postoji način da uočimo sliku koja je možda izmenjena ili ju je generisala veštačka inteligencija?
Tehnike koje se koriste za manipulaciju slikama su toliko sofisticirane da smo ušli u eru hiperrealističkog lažiranja. Takve slike mogu dovesti do širenja dezinformacija i čak mogu uticati na javno mnjenje u važnim događajima.
Sa slikom princeze od Velsa i njene dece koju su povukle novinske agencije zbog zabrinutosti da je „izmanipulisana“, ovo pitanje je bačeno u centar pažnje kao nikada ranije. Princeza od Velsa se kasnije izvinila što je napravila izmene na slici, navodeći da „kao i mnogi fotografi amateri, povremeno eksperimentiše sa uređivanjem slika“.
Nenormalno osvetljenje je često znak da je fotografija izmenjena. Proverite tačke svetlosti u očima ljudi. Na primer, izvor svetlosti će se često reflektovati u njihovim očima.
Ako veličina i boja ne odgovaraju lokaciji, ili ako izgledaju drugačije na oba oka, možda imate razloga da budete sumnjičavi. Način na koji se subjekti i objekti pojavljuju u reflektujućim površinama na slici takođe može biti trag.
Senke objekata na slici se možda neće poravnati ako su sastavljene od više slika, iako imajte na umu da se neke slike mogu snimiti sa više izvora osvetljenja.
Vredi pogledati način na koji svetlost igra preko lica subjekta. Ako je Sunce iza njih, na primer, njihove uši mogu biti crvene.
Veštačka inteligencija takođe može da proizvede nekongruentno osvetljenje i senke, ali kako se algoritmi poboljšavaju, lica generisana veštačkom inteligencijom često se doživljavaju kao stvarnija od pravih ljudskih lica.
Još jedan očigledan pristup je traženje karakteristika koje je teško ponoviti. AI trenutno slabo prikazuje ruke i uši, menja njihove oblike, proporcije, pa čak i broj prstiju.
Ovo su slični problemi koje često muče umetnike, ali kako drugi aspekti slika ljudi generisanih veštačkom inteligencijom postaju hiper-stvarni, ove netačnosti stvaraju „jezivu krivulju“ koja našim očima izgleda neprirodno.
Pazite na neobično ili neprirodno pozicioniranje udova ili odeće na slici, što može biti znak da je njen deo kopiran ili je njime manipulisano na neki način. Ali takođe treba imati u vidu da kada se trodimenzionalni objekat pretvara u dvodimenzionalnu sliku može se dogoditi da stvari ponekad izgledaju pomalo pomereno i neprirodno.
Jedan test koji treba primeniti je da se pogledaju drugi elementi slike u istom polju fokusa i položaja. Da li izgledaju zamućeno u poređenju sa drugim elementima u blizini na istoj dubini na fotografiji, ili su talasasti?
U kodu digitalnih slika skriveni su komadići informacija koje mogu pomoći da se otkrije lažna. Svaki put kada digitalna kamera snimi sliku, metapodaci se upisuju u datoteku slike.
Vremenske oznake, na primer, dovele su do pitanja o tome da li je predsednik Donald Tramp zaista bio na poslu u Beloj kući dan nakon što je otkrio da je dobio kovid 19 u oktobru 2020.
Svaki senzor digitalnog fotoaparata ima male proizvodne greške koje dovode do jedinstvenih grešaka koje ostavljaju neku vrstu „otiska prsta“ na slikama. Ovo se zatim povezuje sa određenom kamerom i može pomoći da se identifikuju oblasti fotografije kojima je manipulisano.
Zrno slike generisane veštačkom inteligencijom takođe može izgledati neobično.
Internet kompanije kao što je Gugle pokrenule su alatke za verifikaciju slika koje mogu pomoći ljudima da uoče slike generisane veštačkom inteligencijom.
Fejsbuk i Instagram su počeli da označavaju slike generisane veštačkom inteligencijom koje dolaze iz sopstvenih sistema kompanije „Meta“ i planiraju da urade isto za slike generisane pomoću AI alata drugih kompanija.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.