Osvetnička fotografija i 'deep fake': Koja su zakonska prava žrtava i kako se odbraniti?

U Velikoj Britaniji je usvojen dugo najavljivan zakon, po kojem se kreiranje seksualno eksplicitnih tzv."deep fake" sadržaja, generisanih uz pomoć veštačke inteligencije,  smatra - krivičnim delom. Međutim, mnogim zemljama u svetu, pa i Srbiji, nedostaje zakonski okvir koji može da isprati munjevit razvoj tehnologije. Upravo o ovoj temi razgovaralo se u emisiji "Podne". 

Lažni filmovi za odrasle u Srbiji: UNA je proveravala kako da se društvo zaštiti od AI zločinaca

Novi britanski zakon kojim kreiranje i objavljivanje "deep fake" fotografija postaje kažnjivo, deo je šireg plana borbe protiv nasilja nad ženama. Cilj je da osobe koje bez pristanka naprave takve slike budu procesuirane, sa mogućnošću da im se izreknu neograničene novčane kazne, čak i ako nemaju nameru da podele lažan pornografski sadržaj.

"Ono što će ovde da se desi jeste da to postaje ozbiljno krivično delo. Dakle, kad kažem ozbiljno krivično delo, onu su ga stavili praktično u isti rang kao ilegalna prodaje droge onlajn ili prodaja oružja na internetu. Dakle, u tom rangu je ovo sada ozbiljno krivično delo. U isto vreme, žrtve koje su izložene ovoj vrsti pornografije ne moraju da dokazuju da je postojala namera da ih neko povredi", kaže Anđela Milivojević, novinarka i autorka istraživanja o osvetničkoj pornografiji.

Kako da ne budeš najjadniji muškarac na Balkanu: Ovako su raskrinkane grupe mizogenih mladića na Telegramu

Dovoljno je da žrtva prijavi policiji da je neko "iskoristio" odnosno da je internet manipulacijom napravio njenu seksualno eksplicitnu fotografiju. Na taj način, postiže se identična zaštita žena na internetu i u realnom svetu što je, smatraju stručnjaci, veliki korak napred u sprečavanju digitalnog nasilja, koji bi trebalo da slede i druge države.

"Ono što razlikuje Srbiju od Velike Britanije, to je da u Srbiji ne postoji ta politička volja da se ovom problemu stane na put", kaže  Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra i dodaje:

"Faktički postoji jedno krivično delo koje je iz nekog ranijeg vremena kada nije bilo interneta, i kada su se slike i fotografije mogle objavljivati u novinama, časopisa, na televiziji, ali vi onda znate ko je to uradio i to krivično delo se goni po privatnoj krivičnoj tužbi. Ali, kada ste vi privatni krivični tužilac, a dešava se nešto u onlajn prostoru, vi ne možete da dokažete ko je osoba iza"

'Majke mi, krsta mi neću deliti tvoje gole fotke': Zašto Srbiji treba propis o osvetničkoj pornografiji?

A kada nije moguće dokazati ko je počinio krivično delo, onda nije moguće izreći ni kaznu, naglašavaju iz Autonomnog ženskog centra. Zbog toga su, poručuju, Srbiji neophodne izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi, po ugledu na Veliku Britaniju, svako ko na internetu kreira i objavljuje "deep fake" sadržaje, snosio odgovornost.