"Roboti usmereni na čoveka i pomoć koju će pružiti će biti deo ljudskog života. Dakle, to je prilično uzbudljivo".
Kako natalitet ljudi opada, humanoidni roboti bi mogli da nadomeste taj broj i preuzmu upražnjene poslove. Ali da li su nam zaista potrebni?
Stvaranje robota koji je koristan i sličan čoveku, decenijama je star inženjerski san inspirisan popularnom naučnom fantastikom. Dok je najnovija pomama za veštačkom inteligencijom (AI) izazvala još jedan talas ulaganja u potragu za stvaranjem humanoida, većina trenutnih prototipova je nespretna i nepraktična, izgleda bolje u pozorišnim predstavama nego u stvarnom životu.
To ipak nije sprečilo nekolicinu startapova da nastave istraživanja.
"Namera nije da počnemo od početka i kažemo: "Hej, mi pokušavamo da robot izgleda kao osoba," rekao je Džonatan Harst , suosnivač i glavni direktor robota u Agiliti Robotics.
Pokušavamo da napravimo robote koji mogu da rade u ljudskom okruženju", dodao je.
Harst želi da opisuje Agilitijevog magacinskog robota Didžit kao čoveka koji želi da pomogne čoveku, a ne da samo bude humanoid, što je razlika koja treba da naglasi u onome šta je krajnji cilj inovacije.
Ono što radi, za sada, je da uzima kutije i pomera ih. Amazon je u oktobru najavio da će početi da testira Didžits za masovniju upotrebu u svojim skladištima, a Agiliti je u septembru otvorio fabriku u Oregonu za njihovu masovnu proizvodnju.
Digit ima glavu koja sadrži kamere, druge senzore i animirane oči, i torzo koji u suštini radi kao njegov motor. Ima dve ruke i dve noge, ali su mu noge više ptičije nego ljudske, sa izgledom obrnutih kolena koji podsećaju na takozvane digitaligradne životinje kao što su ptice, mačke i psi koji hodaju na prstima, a ne na ravnim stopalima, prenosi Euronews.
Suparnički proizvođači robota, kao što je AI, imaju čistiji pristup ideji da samo pravi humanoidi mogu efikasno da se kreću radnim mestima, domovima i društvom izgrađenim za ljude.
"Figure" takođe planira da počne sa relativno jednostavnim slučajem upotrebe robota kao što je u maloprodajnom skladištu, ali ima za cilj komercijalnog robota koji se može " povezati kao iPhone" da obavlja više zadataka kako bi preuzeo rad ljudi u vreme opadanja nataliteta širom sveta.
"Nema dovoljno ljudi koji rade ove poslove, tako da je tržište ogromno," rekao je izvršni direktor Figure, AI Bret Adkok.
"Ako samo možemo da nateramo humanoide da rade posao koji ljudi ne žele da rade, a dovoljno ljudi nema, možemo prodati milione humanoida, možda milijarde", dodao je.
U ovom trenutku, međutim, Adkokova firma nema prototip koji je spreman za tržište.
Osnovana pre nešto više od godinu dana i sa budžetom od nekoliko miliona dolaara, kompanija je nedavno prikazala video koji traje 38 sekundi u kome se vidi kako robot šeta kroz uski objekat u Sanivejlu u Kaliforniji.
Teslini izvršni direktor Ilon Musk takođe pokušava da napravi humanoid, nazvan Optimus, kroz odeljenje za robotiku proizvođača električnih automobila, ali je demonstracija uživo prošle godine bila neuspešna.
Nespretno zaustavljanje koraka robota nije impresioniralo stručnjake iz oblasti robotike. Čini se da je dalje otišao Teslin komšija Aptronik iz Ostina u Teksasu, koji je u avgustovskom video snimku otkrio svoj humanoid Apolo.
Sva pažnja i novac uloženi u pravljenje neuobičajenih humanoidnih mašina mogli bi učiniti da čitavo preduzeće izgleda kao uzaludan hobi za bogate tehnologe, ali za neke pionire robota na nogama.
"Ne radi se samo o njihovom dizajnu i radu, već i o tome kako ljudi reaguju na njih, i o kritičnim osnovnim tehnologijama za mobilnost, spretnost, percepciju i inteligenciju," rekao je Mark Rajbert, suosnivač Boston Dinamics-a, najpoznatiji po svojim robotima nalik psima po imenu Spot.
Boston Dinamics, sada podružnica proizvođača automobila Hiundai, eksperimentisao je sa pravljenjem humanoida koji bi mogao da rukuje kutijama. "To je dovelo do razvoja novog robota koji zapravo nije bio humanoid, ali je imao nekoliko karakteristika humanoida," rekao je Rajbert putem elektronske poruke.
"Ali promene su rezultirale novim robotom koji je mogao brže da rukuje kutijama, mogao je da radi duže i može da radi u uskim prostorima, kao što je kamion. Dakle, humanoidna istraživanja su dovela do korisnog nehumanoidnog robota", dodaje.
Neki startapovi koji razvijaju mašine nalik ljudima fokusirali su se na poboljšanje spretnosti robotskih prstiju pre nego što su pokušali da nateraju svoje robote da hodaju.
Hodanje "nije najteži problem za rešavanje u humanoidnoj robotici", rekla je Gordi Rouz, suosnivač i izvršni direktor kanadskog startapa Sanctuari AI Britanske Kolumbije.
"Najteži problem je problem razumevanja sveta i mogućnosti da njime manipulišete svojim rukama", kaže Rouz.
Najnoviji i prvi dvonožni robot u Sanctuari-u, Feniks, može da skladišti police i istovari vozila za dostavu. Kao i drugi humanoidi, trebalo bi da izgleda simpatično, jer je način na koji komunicira sa stvarnim ljudima veliki deo njegove funkcije.
"Želimo da budemo u mogućnosti da obezbedimo radnu snagu svetu, ne samo za jednu stvar, već za sve kojima je potrebna," kaže Rouz.
"Sistemi moraju biti u stanju da misle kao ljudi, da bi se mogli nazvati veštačkom opštom inteligencijom . Ali ono što mislim preciznije je da sistemi moraju biti u stanju da razumeju govor i moraju biti u stanju da pretvore razumevanje govora u akciju, što će zadovoljiti radne uspehe u celoj ekonomiji", dodaje.
Robot koji sarađuje i ljudi ga se ne plaše privukao je pažnju Amazona jer može da hoda i da se kreće unaokolo na način koji bi mogao da dopuni postojeću flotu robota nalik vozilima giganta e-trgovine.
"Aspekt mobilnosti je zanimljiviji od stvarne forme," rekao je Taj Brejdi, Amazonov glavni tehnolog za robotiku, nakon što je kompanija to pokazala na medijskom događaju u Sijetlu. Upravo sada, Didžit se testira kako bi pomogao u zadatku koji se ponavlja, kao u podizanja i premeštanja praznih torbi. Ali samo njegovo postojanje sigurno će vaskrsnuti strahove od robota koji preuzimaju poslove ljudi, je narativ koji Amazon pokušava da spreči da zavlada među ljudima
Suosnivač i izvršni direktor kompanije Agiliti Robotics, Damion Šelton, rekao je da je robot za skladištenje "samo prvi slučaj upotrebe"; nove generacije robota za koje se nada da će biti prihvaćeni, a ne da ih se plaše dok se pripremaju da uđu u preduzeća i domove.
"Dakle, za 10, 20 godina ćete viđati ove robote svuda", rekao je Šelton i dodao:
"Roboti usmereni na čoveka i pomoć koju će pružiti će biti deo ljudskog života. Dakle, to je prilično uzbudljivo".
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.