Roditelji oprez: Koje sve opasnosti vrebaju decu zbog deljenja njihovih fotografija na internetu?

Do treće godine života, roditelji u proseku naprave oko 1.500 fotografija svog deteta. U želji da svoju radost podele sa svetom, na društvene mreže kače najintimnije trenutke, nesvesno ugrožavajući privatnost deteta i njegovo dostojanstvo.

Da i vaše dete može da postane žrtva zloupotrebe identita poruku šalje video iz Nemačke, koji je za kratko vreme postao popularan na internetu.

Lažni video devetogodišnje devojčice Ele, nastao je od samo jedne fotografije, uz pomoć nove tehnologije koja se zove "dipfejk" (engl. deepfake). U videu koji je napravio nemački telekom, devojčica suočava roditelje sa opasnostima preteranog deljenja fotografija i videa dece na internetu.

Potencijalne opasnosti mogu da budu od krađe identiteta, preko prodaje privatnih fotografija i digitalnog nasilja do govora mržnje. Tih opasnosti roditelji uglavnom nisu svesni.

"Kada objavimo fotografiju deteta – prvo kupanje, ili u noši ili nešto slično, to ne vidi onaj broj očiju koji mi odaberemo, nego veliki broj očiju. To se ne može se kontrolisati. Čime onda izlažemo svoje dete? Ugrožavamo njegovu privatnost, reputaciju i njegovo dostojanstvo objavnom fotografije nagog deteta. Ostavljamo digitalni trag – što nije dobro, i ako znamo da jedna od tih fotografija košta od 3 do 5 centi na crnom trži štu. Trebalo bi znati da može biti zloupotrebljena na najgori način", ističe ekspert za sajber bezbednost Katarina Jonev.

Postoji izreka – "Sve što se postavi na internet, ostaje na internetu". Zato bi pre bilo kakve objave trebalo dobro promisliti.

"Ne možete da uđete u trag da li je fotografija skrinšotovana, da li je prosleđena na neku drugu adresu, da li je prodata pedofilima, da li će završiti u roku od 24 sata na nekom porno ili pedofilskom sajtu. To je nešto o čemu moramo da vodimo sve više računa i da zaboravimo rečenicu, 'Ma neće se to meni i mom detetu desiti'", ističe sagovornica UNE.

Deca su najranjivija i najaktivnija grupa korisnika društvenih mreža. U Evropi je svako peto dete bilo žrtva nekog oblika seksualnog uznemiravanja, a danas se to uznemiravanje odigrava na internetu i društvenim mrežama.

Ukoliko se ipak odlučimo da podelimo novosti iz privatnog života, onda bi o privatnosti prvo trebalo da mislimo.

"Praviti tako fotografije da ne mogu da budu kropovane. Šta to znači? To znači da fotografije ne budu kao za pasoš, već da bude uvek neki naš deo tela preko deteta. Jer kad kažem 'kropovanje', odnosno seckanje prema modelu – takva fotografija je za bolesne umove neupotrebljiva", zaključuje Jonev.

Da bismo stekli utisak da se takve stvari zaista dešavaju, govori događaj iz Nemačke, gde je prošle godine oborena čet soba, koja je brojala gotovo 500.000 članova iz cele Evrope.