Sve više ljudi, a naročito mladi, žele da se okušaju u finansijskim poslovima – kroz ulaganje u deonice i druge oblike investiranja, a u tome im pomažu tzv. 'finfluenseri'
Finfluenseri (finfluencer), odnosno influenseri na internetu koji daju finansijske savete, "pokrivaju" potrebe onih svojih pratilaca (followers) koji žele da zarade novac, a neki čak i da se obogate. Istovremeno, tu su i oni koje je strah od siromaštva u starosti, odnosno strah da pod stare dane neće imati dovoljno novca za pristojan život. Pritom su tu i mnogi mladi ljudi kojima je jasno da nešto po tom pitanju moraju da preduzmu.
Interesovanje mlade populacije za ulaganje u deonice i druge oblike osiguranja za starost, znatno je poraslo nakon berzanskog buma u 2020. Što se tiče konkretnih brojki, to izgleda ovako: u 2017 je, prema navodima Nemačkog instituta za deonice, u toj zemlji bilo oko 905.000 mladih deoničara (između 14 i 29 godina starosti). Četiri godine kasnije, u 2021, u Nemačkoj je već bilo 1,4 miliona osoba mlađih od 30 godina koje su investirale novac na berzi.
Finfluenseri su uglavnom mladi ljudi koji rade za mlade ljude – oni govore njihovim jezikom, koriste iste medije i društvene mreže. Međutim, mnogi finfluenseri se nisu na taj način aktivirali tek tokom berzanskog buma. Često su to mladi koji se tim aktivnostima bave usput, dakle osobe koje su pokrenule sopstveni blog ili video-kanal uz studiranje ili drugi posao kojim se bave, piše Dojče Vele.
Neki od njih su se u međuvremenu tako prilično etablirali na tržištu, tako da angažuju i saradnike i mogu da se pohvale održivim poslovnim modelom.
Među njima ima diplomiranih ekonomista ili bivših službenika firmi koje su aktivne u finansijskom sektoru. To su ljudi koji prenose svoja znanja i koji su postali samostalni preduzetnici. Među finfluenserima ima i mnogo žena koje se ciljano obraćaju ženskim pratiocima. Često se radi i o ljudima koji dolaze iz neke sasvim druge branše, ali su intenzivno proučili materiju.
Nivo informacija koje oni nude razlikuje se kada je reč o kvalitetu i te razlike su ogromne. Finfluenseri na TikToku ili Instagramu, na radionicama ili predavanjima nude solidno osnovno znanje o svetu finansija. Radi se o temama kao što su "kako otvoriti portfelj", "šta je ETF", "kakvi planovi štednje postoje" ili "zašto je važno osigurati se za stare dane". Ta znanje na dobar način mogu da se prenesu publici preko video-klipova, podkasta ili u tekstovima.
Nisu svi finfluenseri ozbiljni ponuđači te vrste usluge. Postoje i neki akteri na tržištu koji od svojih mušterija traže visoke mesečne kotizacije, a zauzvrat nude navodne savete i strategije o tome kako se za samo nekoliko nedelja postaje milioner. Delom se tu radi o poslovnim modelima koji ličen na manipulaciju ili o klasičnim prevarama: između ostalog, postoje modelu u okviru kojih postoje ljudi koji "regrutuju" nove korisnike tim "savetnicima", a za to posredovanje dobijaju novac.
A postoji i oni koji svojim mušterijama eksplicitno savetuju ulaganje u deonice ili neke druge vrste investicija. No, strategije ulaganja novca po pravilu su individualne, pa i kompleksne, tako da je jasno da saveti o tome ne mogu da stanu u neki kratki "reel", ili u kratak tekst ispod neke slike. Za to je potrebno detaljno znanje, a njime ne raspolažu svi finfluenseri.
Najpre bi trebalo proveriti kako finfluenseri zarađuju svoj novac? Pozitivno je u svakom slučaju ako ponuđači te vrste usluge na transparentan način objavljuju koliku visinu naknade traže za neki svoj seminar ili savetovanje.
Lampica za upozorenje trebalo bi da se upali kada se radi o "reklamnim partnerstvima" – pogotovo s finansijskim partnerima. Kad finfluenseri svojim mušterijama preporuče proizvode svojih partnera, onda oni pod znak pitanja dovode svoju nezavisnost, a i verodostojnost. Trebalo bi biti oprezan i kad se radi o takozvanim "affiliate-linkovima", odnosno kada finfluenseri preko linkova "vode2 mušterije prema finansijskim proizvodima svojih partnera. Tu bi trebalo imati na umu da finfluenseri zarađuju uvek kada investitori nešto kupe preko tog linka. Što veći doseg, veća i potencijalna zarada.
Uvek bi sebi trebalo postaviti pitanje: ko je taj što nudi finansijske savete? Šta o toj materiji zna i može da zna određeni finfluenser? Zašto preporučuje baš taj proizvod, a ne neki drugi? Zato je dobro uvek samostalno proveriti informacije koje daju finfluenseri, odnosno ispitati da li se zaista radi o istini ili ne, odnosno koliko je istine u svemu tome?
Može se pratiti i po nekoliko finfluensera, kako bi se stekla sveobuhvatnija slika. Pogotovo u lošim berzanskim vremenima, dakle u fazama u kojima portfelj beleži negativan trend, trebalo bi u načelu biti skeptičan prema "vrućim savetima", odnosno ne dozvoliti da se emotivno reaguje na novonastalu situaciju.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.