Maj - mesec matematike: Šta će nam sinusi, kosinusi, integrali i ostale matematičke noćne more?

Koliko puta smo se zapitali šta će nam sinusi, kosinusi, integrali, razlomci i ostale matematičke noćne more? 

Međutim ako pogledamo dovoljno pažljivo, primetićemo da se u svakodnevnom životu matematika pojavljuje na najneverovatnijim mestima i da je možete pronaći tamo gde je najmanje očekujete. 

Da nije bilo matematike, svet bi bio drugačije i manje ugodno mesto. Tim rečima počinje razgovor Luka Rajičić, istraživač na Fizičkom fakultetu,

"Nešto što je svakako čoveku 21. veka daleko opipljivije i daleko opipljiviji dokaz primenljivosti matematike jesu upravo računari, telefoni, tableti. U principu iza svih ovih lepih i šarenih stvari kojima se mi zabavljamo ili vršimo naš posao na ekranima leži matematika", kaže on.

Koliko puta smo se zapitali dok smo lupali glavu jednačinama, razlomcima, procentima i geometrijskim telima: "Šta će meni ovo u životu i da li ću uopšte ikada ovo znanje moći da primenim?"

Postavlja se pitanje gde danas možemo da primenimo sva ta znanja koja smo stekli.

"Takav matematički kod se primenjuje u bankarskim sistemima, načinu obračunavanja kamatnih stopa, kamatnih sistema, predikciji i preventovanju inflacija, i tako dalje", kaže Rajičić.

"I uređaji su isto matematički proizvod, jesu matematičko tehnološki naravno. Međutim jedno je dizajn, oblik materijala i slično, a drugo je ono što je unutra. Dakle nit koja obezbeđuje funkcionalnost jednog ovakvog uređaja. To je sve matematika. Ona je fenomenalno urađena, za ovo jeste korišćen softver međutim taj softver sadrži matematičke alate koji su doveli do ovakvog izgleda slika", kaže prodekan Milan Knežević.

Dakle, sve što dodirnemo, opažamo ima neku matematičku konotaciju.

Međutim, pored operativnosti, kako se koristi neka formula, matematika nas uči da razmišljamo.

"Ako vas sada neko pita da mu opišete, nivo rasta cena, recimo nekog proizvoda na tržištu, recimo mleka - vi biste morali da znate šta znači kad crtate grafik neke funkcije, pa ako je on krenuo na dole - to predstavlja trend opadanja, ako je krenuo na gore - to predstavlja trend rasta te funkcije, ukoliko je konstantan, cena se nije menjala nekoliko sati, nekoliko dana", zaključuje Knežević.

Kao što ljudi svoje telo oblikuju sportom, tako matematikom kao kraljicom nauka, čovek oblikuje um, kaže Luka Rajačić.

Samo je maj mesec matematike, ali matematika je sa nama svakog dana u svakom trenutku.