U novoj EU direktivi o vodi za piće rizik se spominje 183 puta: Koja su rešenja za zdraviji život?

Nedavno je u Novom Sadu i Beogradu održana trodnevna 25. po redu Škola za zaštitu životne sredine sa fokusom na kvalitet vode, kako bi se postiglo održivo upravljanje vodom za piće i otpadnim vodama, kao i resursno orjentisano upravljanje nerazdvojivim sistemom sedimentom/površinskom vodom.

Prof. dr Milena Bečelić-Tomin sa PMF Novi Sad rekla je da je upravljanje otpadnim vodama potrebno razmatrati u širem kontekstu društvenih izazova današnjice, kao što su energetska kriza, klimatske promene, eksploatacija resursa, pandemija prouzrokovana SARS-CoV-2 virusom.

"Otpadne vode su 'lična karta' zdravlja i načina življenja ljudi u gradovima u Republici Srbiji i adekvatna osnova za primenu preventivnih mera širenja bolesti i potrošnje resursa”, rekla je ona.

Njena koleginica prof. dr Đurđa Kerkez navela je da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mogu biti potencijalni objekti za rekuperaciju resursa iz vode kako bi se postigla korisna svrha i to vode za poljoprivredu i industriju; nutrijenata tj. azota i fosfora i energije. 

"Ovi resursi mogu biti tržišni i stvarati prihode”, skrenula je pažnju.

Prof. dr Dragana Tomašević Pilipović navodi da u većini izgrađenih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kvalitet vode se poboljšava po cenu potrošnje velike količine energije. 

"Ova postrojenja se često rangiraju kao najveći pojedinačni potrošači energije kojima upravljaju opštine. Vreme za planiranje i inoviranje je sada!”, upozorila je Tomašević Pilipović.

Prof. dr Dejan Krčmar naveo je da se u Srbiji planira izgradnja 107 postrojenja čiji će kapaciteti biti manji od 2000 ES. 

"Odabir načina prečišćavanja otpadnih voda manjih naselja treba da bude baziran na zahtevima u zakonodavstvu, teritorijalnim specifičnostima i iskustvima zemalja u kojima se otpadne vode ovih naselja prečišćavaju.“

Dr Vesna Pešić naglasila je da je pre izgradnje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda potrebno napraviti registar privrednih korisnika kanalizacionih sistema, kao i njegovo uredno ažuriranje.

Dr Anita Leovac Maćerak dodaje da je potrebno i finansiranje na nacionalnom nivou u naučna istraživanja detekcije prisustva i mogućnosti uklanjanja supstanci i muljeva koje izazivaju zabrinutost iz otpadnih voda.

Prof. dr Marijana Kragulj Isakovski, povodom tzv. „večnih hemikalija“, kaže da predstavljaju raznovrsnu grupu hemijskih supstanci sintetičkog porekla a koriste se u širokom spektru potrošačkih i industrijskih proizvoda. 

"Dokazana je akumulacija pojedinih supstanci iz ove grupe u životnoj sredini i ljudskom organizmu. EU je postavila ograničenje za vodu za piće 0,1 µg/l za 20 PFAS, per- i polifluoroalkil supstanci. 

Prof. dr Božo Dalmacija naglasio je da revitalizirani sloj zemljišta odličan filter za kišnicu.

"Zahvaljujući svojoj sposobnosti za prečišćavanje voda, dugoročno i delotvorno vrši funkciju zaštite podzemnih voda prilikom infiltracije kišnice", naveo je.

Dr Jasmina Agbaba naglasak je stavila na održivo vodosnabdevanje.

"To je ključna komponenta integralnog upravljanja vodnim resursima i sa tim u vezi potrošnja vode mora biti vrednovana u smislu količine i kvaliteta. Suočavanje sa klimatskim promenama je izazov koji prevazilazi individualne vodovode i zahteva robustnije sisteme vodosnabdevanja”, navela je.

Doc. dr Malcolm Watson objasnio je da se u novoj EU direktivi o vodi za piće, rizik spominje 183 puta.

"Identifikacija hazarda i procena rizika u sistemu od izvorišta do slavine potrošača važna su sredstva za poboljšanje kvaliteta vode za piće", napomenuo je.

Dr Jasmina Nikić kao važan segment izdvojila je monitoring.

“Uspostavljanje adekvatnog programa monitoriga koji će doprineti kontinuiranoj sigurnosti u vodosnabdevanju, proces je koji je pred mnogobrojnim izazovima, ali izvodljiv, ukoliko se njegovom razvijanju pristupi u fazama i sa jasno postavljenim ciljevima”, navela je.

Nikica Ivić iz Javno komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad za uspešno obavljanje kontrole gubitka u vodovodnom sistemu navela je sledeće:

"Aktivnosti koje su usko povezane sprovodimo sledećim redosledom: motivisanost zaposlenih, dovoljan broj radnika iz operative, dovoljan broj stručnih ljudi, aktivnije praćenje gubitaka na mreži, sprečavanje izgradnja nelegalne vodovodne mreže i priključaka“, nabrojao je.

Prof dr. Branislav Vrana sa Masarik Universiteta objašnjava da postoje dve ključne tačke prilikom uzorkovanja sedimenta.

"Dostupnost i hemijska aktivnost, i mogu se efikasno proceniti korišćenjem tehnika pasivnog uzorkovanja. Dok konvencionalne metode uzorkovanja određuju ukupne koncentracije zagađujućih materija i ukazuju na prekomerno opterećenje životne sredine, ali rizik u tom slučaju može biti precenjen”, kazao je.

Olivera Gavrilović iz JVP Vode Vojvodine kaže da se redovnim održavanjem kanala i objekata godišnje se ukupno izmulji oko 400.000 m³ nanosa iz kanalske mreže HS DTD.

"Cilj je primena koncepta cirkularne ekonomije u razvijanju održivog upravljanja i korisne upotrebe sedimenta.”

Dr Vladimir Mučenski sa Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad kaže da se u praksi izmuljivanja plovnog Begeja pokazalo kao veoma skupa opcija. 

"Puko odlaganje sedimenta veoma skupa opcija. Upavo nas ovo podstiče da razmišljamo o njegovoj korisnoj upotrebi. Prvi zadatak je stvaranje prostora na tržištu”, navodi.