Naučnici došli do novog otkrića: Preživeli nastavili da žive u ruševinama Pompeje nakon erupcije Vezuva

Nakon katastrofalne erupcije Vezuva 79. godine, neki među preživelima su ponovo naselili ruševine Pompeje, stvarajući improvizovane zajednice nakon tragedije, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "The E-Journal of the Excavations of Pompeii".

Oko 20.000 do 30.000 ljudi je prvobitno pobeglo iz grada, ali nova iskopavanja pokazuju da je grupa "izgnanika i autsajdera" nastavila da živi među ruševinama, koristeći ostatke grada tokom vekova.

Neverovatan podvig nauke: Uz pomoć AI istraživači sa Oksforda čitaju papirus izgoreo u erupciji Vezuva

Neverovatni prizori sa Islanda: Dok lava kulja iz grotla vulkana turisti stoje i snimaju

Danas, arheološki park na tom lokalitetu privlači čak četiri miliona posetilaca godišnje.

Gabrijel Cuhtrigel, generalni direktor parka, rekao je da je fokus na fizičku erupciju "monopolizovao" istorijsko pamćenje grada.

Ali, kako je naveo, nova iskopavanja preoblikovala su Pompeju kao "svedočanstvo ljudskog opstanka i prilagodljivosti, a ne samo uništenja", prenosi "Njujork tajms".

Studija čiji je vodeći autor Cuhtrigel potvrdila je teoriju koja se polako oblikovala tokom poslednjih 100 godina.

Bogata istorija i impresivni krajolik: U ovom gradu je popularna turistička atrakcija lov na veštice

On je naveo da, iako su arheolozi bili svesni tragova ponovnog naseljavanja Pompeje, imali su tendenciju da ih ignorišu.

Nova studija sugeriše da su se izbeglicama pridružili novi doseljenici koji su došli da spasu šta su mogli iz zatrpanog grada.

Cuhtrigel navodi da su se preživeli vraćali ne samo da bi sakupljali preostale predmete, već i zbog snažne veze sa svojim domom.

U ruševinama Pompeje pronađeno 13 figurica

"Mislim da je sasvim normalno da ljudi pokušavaju da se vrate što je pre moguće, ne samo da bi kopali po ruševinama u potrazi za ovim predmetima, već i zato što nije bilo mnogo drugog šta da se radi", rekao je dr Cuhtrigel.

Arheolozi su pronašli dokaze o ovim naseljima u južnoj četvrti Pompeje, Insula Meridionalis, gde su preživeli, skitnice i novopridošli pretvorili sobe u prizemlju u radionice i kuhinje, koristeći spasene materijale.

Artefakti poput kovanica iz 161. i 325. godine, keramike i ranih hrišćanskih simbola potvrđuju da je Pompeja bila naseljena sve do petog veka.

Naučnici otkrivaju: Ovako bi mogli da izgledaju drevni Marsovci

Novi rad detaljno opisuje kako se, nakon 79. godine nove ere, Pompeja pretvorila u improvizovano naselje, bez infrastrukture i usluga koje su bile prisutne u rimskim gradovima.

"Zamislite društvo u kome nemate nikakve društvene mreže, nikakve državne subvencije, nikakvo osiguranje, nikakvu službu za nezaposlene. To postaje neka vrsta anarhije. A onda imate ljude koji dolaze iz drugih gradova i iskopavaju bez ikakvih prava. Nema organizacije, nema kontrole", istakao je Cuhtrigel.

Nije Atlantida, ali je čaroban: U Egiptu otkriven potonuli drevni grad star više od 2.000 godina

Peru: Arheolozi otkrili ostatke osobe i figuricu žaba koju je napravila drevna civilizacija