Roboti i veštačka inteligencija u Srbiji: UNA je proverila da li idemo u korak sa svetom

Donedavno smo o robotima najčešće gledali u filmovima naučne fantastike i knjigama. Nismo ipak mogli da zamislimo da ćemo u 2024. godini dobiti humanidnog robota opšte namene koji komunicira uz pomoć veštačke inteligencije.

Zbog takvog naučnog proboja, robotika je ponovo u glabalnom fokusu. Značaj te oblasti za jednu zemlju u savremenom svetu, prepoznaju i u Srbiji, pa su neke obrazovne institucije uvele časove robotike.

Robotika doprinosi razvoju potencijala učenika, ističu iz Osnovne škole "Oslobodioci Beograda”, objašnjavajući uvođenje u vannastavne aktivnosti. Međutim, o robotici se uči i na mnogim drugim školama, radionicama i od malih nogu.

"U sferi obrazovanja i susrećemo se sa primarnim izazovima kako zainteresovati studente i učenike za neku oblast i kako im održati pažnju. Uloga radionica robotike je upravo ta, da ih na jedan interaktivan i zanimljiv način zainteresuje i održi pažnju o značaju nekih primarnih disciplina kao što su matematika, fizika, koje će im pomoći da razumeju kako rade i najsavremeniji roboti ali i sve mašine i tehnologije koje ih danas okružuju", ističe profesor na katedri za robotiku, ETF Univerziteta u Beogradu Kosta Jovanović.

Na katedri za robotiku, beogradskog ETF-a, robote koriste u vežbama u nastavi, ali i za svoje projekte. U tome im pomaže industrijski robot koji sa čovekom radi u simbiozi. U odnosu na klasične industrijske robote, opremljen je senzorima tako da je bezbedan za čoveka.

"Jednostavnim vođenjem robota kroz prostor, operater može da zada neki proces koji robot treba da izvede. A sa druge strane senzorski sistemi koji se nalaze na robotu, omogućavaju da i ukoliko se čovek nađe na putu između robota, robot ume da oseti kada dođe do sudara, i da spreči dalje povređivanje radnika, a samim tim da radniku bude prijatno i bezbedno da radi sa ovim robotom", kaže asistent na ETF-u Univerziteta u Beogradu Nikola Knežević.

Prvi put u Nišu u civilnom zdravstvu urađena operacija smanjenja želuca robotskim staplerskim uređajem

Njegove preteče konstruisane su u Jugoslaviji, koja je bila jedan od svetskih pionira te oblasti, a neki značajni primerci nalaze se i u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.

"Da nije bilo humanoidne robotike, šake, egzoskeleta koji takođe možete videti u našoj postavci, ne bi se desio ni ovaj industrijski robot. On je u stvari otvorio jedno područje u industriji tadašnje Jugoslavije koje je počelo baš sa ovim UMS-1 jer će nastati verzije dva, tri i četiri. Neki od tih robota će biti primenjeni u Kragujevcu u fabrici Zastava, na traci za automobile, neki u Teleoptiku", objašnjava kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu Ivan Stanić.

Na VMA prvi put tokom operacije upotrebljen robotski staplerski uređaj

Interesovanje za robotiku povećava se poslednjih godina sa probojem veštačke inteligencije, a to nam dokazuju i dešavanja na tržištu.

Startap humanoidne robotike Figure, udružio se sa tvorcem ChatGPT-a, kompanijom OpenAI kako bi napravio robota višestruke namene koji može da komunicira. Ta kompanija nedavno je dobila za dalji razvoj skoro 700 miliona dolara, a profesor Jovanović ističe da mnogo više od investicije znači  ko su investitori. To su najvrednije svetske kompanije Amazon, NVIDIA, Microsoft, OpenAI, koji je i lansirao chatGPT. Ta investicija je personifikacija očekivanja od te tehnologije u bliskoj budućnosti.

Veštačka inteligencija i radna mesta: Da li će roboti zaista zameniti ljude?