Šta se dogodi ako astronaut umre u svemirskoj stanici: NASA otkrila jezive detalje

Kako se čovečanstvo priprema za osvajanje novih svemirskih horizonata, svaka mogućnost mora biti pažljivo razmotrena kako bi se osiguralo da, čak i u najtežim trenucima, dostojanstvo i bezbednost ostanu prioritet.

Kako svemirske misije postaju sve ambicioznije i učestalije, povećava se i rizik od smrtonosnih nesreća koje bi mogle zadesiti astronaute. Od tehničkih kvarova, naglih padova pritiska i požara do problema sa zalihama hrane i vode zbog kontaminacije ili kvarenja, potencijalne opasnosti su brojne. Prema izveštaju „Popular Science“, do sada je u svemiru stradalo 18 ljudi, uključujući 14 NASA-inih astronauta. U svim tim slučajevima, nastradala je cela posada, pa nije bilo potrebe za pokretanjem misija spašavanja, navodi Mirror.

Misija trajala šest sati: Svemirska kompanija Džefa Bezosa uspešno lansirala svoju novu raketu

Svemirska sila: Indija postala četvrta zemlja u svetu koja je uspela da izvede "spejs doking"

Međutim, kako NASA planira misiju na Mars tokom 2030-ih, priprema za moguće tragične situacije postaje sve važnija. U slučaju smrti jednog člana posade, jasno definisani protokoli postali bi ključni za sigurnost misije i očuvanje zdravlja preživelih astronauta.

NASA je prošle godine objavila tehnički dokument koji se bavi pitanjem smrtnosti u svemiru, naglašavajući potrebu za detaljnim planovima koji bi uključivali zaštitu preostale posade, utvrđivanje uzroka smrti i dostojanstveno postupanje sa ostacima

„Najveći izazov bio bi osigurati sigurnost i zdravlje preživelih članova posade“, navodi se u izveštaju.

U zatvorenoj atmosferi svemirske letelice, raspadanje tela može predstavljati ozbiljnu biološku pretnju. Nusproizvodi razgradnje ili potencijalni patogeni mogli bi kontaminirati vazduh i opremu, ugrožavajući preostalu posadu. Zbog toga NASA preporučuje da svi astronauti prođu posebnu obuku za pravilno rukovanje telima, uključujući dugotrajno skladištenje ostataka.

"Sistem poslednje uzbune": Retka kometa koja se pojavljuje jednom u 160.000 godina proći će pored Sunca

Takođe, izveštaj naglašava da su vremenski rokovi za rukovanje telom ograničeni zbog prirodnih procesa raspadanja. Ambijentalni uslovi u svemiru, poput niskih temperatura, vlažnosti, nivoa kiseonika i pritiska, dodatno utiču na brzinu razgradnje.

Ako bi astronaut preminuo tokom svemirske šetnje, njegovo telo bilo bi odloženo u najhladnijem delu Međunarodne svemirske stanice (ISS) do povratka na Zemlju. U slučaju smrti na Mesecu, ostaci bi se mogli relativno brzo vratiti. Međutim, kod dugotrajnih misija poput putovanja na Mars, telo bi bilo sačuvano u specijalizovanim vrećama ili hermetički zatvorenim komorama dok povratak ne postane moguć.

Iako bi se izbacivanje tela u svemir moglo činiti praktičnim rešenjem, takva praksa je zabranjena međunarodnim sporazumima o sprečavanju svemirskog otpada i otvara etička pitanja. Balansiranje između sigurnosti posade, poštovanja prema preminulom astronautu i očuvanja svemirskog okruženja predstavlja veliki izazov za buduće misije.

Da li znate da postoje baterije na pečurke: Švajcarski naučnici napravili mini čudo

Kako se čovečanstvo priprema za osvajanje novih svemirskih horizonata, svaka mogućnost mora biti pažljivo razmotrena kako bi se osiguralo da, čak i u najtežim trenucima, dostojanstvo i sigurnost ostanu prioritet, prenosi Večernji.hr.