UNA istražuje: Da li je inteligencija ključna za uspeh ili je to naporan rad?

Više od 350 malih genijalaca iz cele Srbije u Beogradu odmerilo je svoje intelektualne veštine u okviru festivala "Brain o Brain". 

Nas je zanimalo da li je njihova pirodna inteligencija ključna za uspeh ili su sati provedeni u napornom radu ipak važniji.

Na testu mentalne aritmetike koji traje samo tri minuta, mališani rešavaju računske zadatke. Matematika je samo alat, a cilj testova je razvijanje koncentracije i poboljšavanje memorije.

"Testovi su podeljeni u kategorije u zavisnosti od uzrasta deteta kao i nivoa na kome se dete nalazi. Na njima se nalazi između 40 i 45 zadataka, s tim što su pojedini zadaci sastavljeni od nizova ili brojeva", kaže organizatorka festivala Marijana Nikolić.

"Meni je u glavi izgledalo teško, bio sam pod stresom, ali na kraju sam shvatio da to nije ništa", kaže jedan od učesnika Aleksej Labović.

"Puno je teško, moraš da se potrudiš, inače ako ne pokušaš, nećeš biti spreman za takmičenje" dodaje učesnica Emilija Marković.

A bez truda izgleda da nema rezulteta.

Kako je i Albert Ajnštajn rekao 'Genijalnost je 1%, talenat i naporan rad 99%'.

"Naš test meri do iznosa do 156 po Katalovoj skali, to je rezulatat koji statistički može da postigne 1% stanovništva", kaže predsednica Mense Aleksandra Borović i dodaje:

"Inteligencija je samo kapacitet na kom mora da se radi, kao što je visina kapacitet za košarku, ali mora da se trenira."

"Pre svega mora da postoji želja, a trud naravno ide uz to, ogroman trud i ozbiljna odricanja od mnogih stvari da bi ostvario onaj cilj koji si zacrtao kao dete", pokretač akcije "Čep za hendikep" Zoran Martinov.

Nisu retki slučajevi u kojima ljudi sa natprosečnom inteligencijom nju ipak ne iskoriste za bavljenje visoko intelektualnim zanimanjima, već sreću nađu u običnijim poslovima.

Zaključak je da koeficijent inteligencije nije garant uspeha.