Za četiri godine gledaćemo žive mamute: Naučnici smislili projekat, koliko je opasan?

Kompanija "Colossal Biosciences" planira da tehnologijom "uklanjanja izumuranja" (de-extinction) vrati u život izumrle vrste, a mamut je jedan od najambicioznijih projekata.

"Ne želim da lomim srca zbog ovoga, ali ne verujem da je moguće vratiti dinosauruse“, ​​kaže Ben Lam, izvršni direktor i suosnivač "Colossal-a".

Međutim, ciljevi njegove kompanije za nisu ništa manje fantastični, pa tako obećava da će do 2028. ili možda čak ranije, biti rođeno mladunče mamuta iz genetski modifikovanih ćelija slona, piše Euronews.
"Mislim da smo bliže vraćanju nego što šira javnost misli“, kaže ovaj tehnološki preduzetnik, misleći na proces "vaskrsavanja" vrsta koje su izumrle.

Ipak, ne svodi se sve na spektakularne projekte nalik "Parku iz doba Jure". Ogromna moć "Colossal-a" i finansiranje u iznosu većem od 235 miliona dolara podstiču projekte obnove biodiverziteta širom sveta.

"Verujemo da prestanak izumiranja i očuvanje vrsta idu ruku pod ruku“, kaže Lamm.

Zaštita i obnavljanje devet ključnih vrsta, među kojima su afrički šumski slonovi, američki bizoni, sivi vukovi i morske vidre, i uloge koju oni imaju, mogli bi ozbiljno da poboljšaju prirodno uklanjanje i skladištenje ugljenika, navodi se u studiji iz 2023. objavljenoj u časopisu Nature Climate Change.

Tvrdi se da bi takav projekat ponovnog oživljavanja mogao da nam pomogne da ostanemo u granicama globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni, koje je određeno Pariskim sporazumom.

Sam sporazum pridaje veliku važnost rešenjima klimatskih promena zasnovanim na prirodi, koja čine 66 odsto njegovih obećanja i zasenjuju tehnološka rešenja i njihova ograničenja.

U partnerstvu sa organizacijama kao što su "Re:wild" i Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), "Colossal" sa sedištem u Teksasu radi na ponovnom uvođenju vrsta koje nestaju u staništa kojima su potrebne.

U blizini Zadra uočeno stvorenje za koje se mislilo da je davno izumrlo

"Mislim da moramo da smislimo nove tehnologije, čistije tehnologije, ali takođe moramo da smislimo načine na koje možemo da iskoristimo tehnologiju da osnažimo prirodu da radi ono što je već dizajnirana da radi bolje nego što ćemo mi to uraditi uz pomoć tehnologije“, kaže Lam.

Mamuti bi mogli da pretvore tundru u savanu

U teoriji, ponovno uvođenje vunastih mamuta u mahovinastu arktičku tundru moglo bi da je ponovo pretvori u travnatu stepu iz prethodnog ledenog doba koja je odvajala ugljenik.

"Nekim ekosistemima kao što je tundra potreban je ovaj podsticaj biljojeda“, rekao je Lam za Euronews.

Mamuti na ispaši mogli bi da sastružu sneg, dozvoljavajući hladnom vazduhu da dopre do tla, i nađubre zemlju svojom balegom, podstičući rast trave. Oni su mogli da sabijaju led svojim teškim koracima, usporavajući topljenje permafrosta (trajnog leda), što dovodi do efekta hlađenja planete.

"Videli smo određene modele kao u parku Pleistocena gde odgovarajuća gustina biljojeda može dovesti do ciklusa azota i kiseonika koji počinje da obnavlja te travnjake“, nastavlja Lam, govoreći o rezervatu prirode u Rusiji koji ima za cilj da ponovo stvori pleistocen, eru mamutske stepe.

Nedavna studija, koja nije povezana sa "Colossal-om", izložila je potencijal konkretnih napora za ponovno oživljavanje. Predloženo je da bi ponovno uvođenje stada od 170 evropskih bizona u rumunske planine Šarcu moglo da pomogne u hvatanju i skladištenju ugljenika koji oslobađa do 84.000 prosečnih američkih automobila na benzin svake godine. "Colossal" takođe radi sa Domorodačkim savetom u Severnoj Americi da vidi da li bi drevne vrste bizona mogle da se ožive zbog svojih ekoloških benefita.

Međutim, kritičari su izneli ekološku i etičku zabrinutost. Da li će sadašnja staništa moći da izdrže te životinje? Kakav će biti uticaj na one vrste koje sada naseljavaju te predele? Da li bi ove ogromne izvore finansiranja bilo bolje potrošiti negde drugde?

Lam: Nećemo samo da prekrstimo prste i nadamo se da će uspeti

Umesto da oživi ovu ranjivu vrstu sa ogromnim kljovama davno prošlih milenijuma "Colossal", koji je Lam osnovao 2021. sa vodećim američkim genetičarom Džordžom Čerčem, radi na hibridizovanom slonu prilagođenom hladnoći sa DNK vunastog mamuta.

Iako je rađanje ovakve teladi imperativ za kompaniju, njihovo ponovno uvođenje u divljinu nije.

"Nije da ćemo napraviti 1.000 životinja, otvoriti kapije i prekstiti prste i nadati se da će to uspeti. Rewilding prolazi kroz veoma detaljan, odmeren plan zatvorenog tipa, gde se ide od jednog objekta do većeg zatvorenog objekta, do prostranog rezervata i tako dalje dok ne stignu u divljinu“, kaže Lam.

Mamuti u epruveti? Ipak nemoguće, ali otkrilo se koje životinje su im veoma slične

"Ti planovi će trajati isto koliko i inženjering samih životinja, možda u nekim slučajevima i više", dodaje stručnjak.

Recenzirana studija izvodljivosti i uticaja koju je kompanija objavila u februaru istražuje koliko bi mamuta moglo postojati i na kojoj geografskoj širini, kao i njihov potencijalni ekološki uticaj.

U drugim slučajevima ponovnog vraćanja u divljinu, invazivne vrste koje su dovele do smrti druge vrste mogu biti uklonjene, sa pozitivnim ishodima za lokalni ekosistem u celini.

Različite zainteresovane strane, od starosedelačkih zajednica do lobističkih interesa, takođe se konsultuju tokom celog procesa.

Ovih pet stvari bi vam psi rekli da mogu da govore

Sve u svemu, Lam kaže da ovo povećava šanse za uspostavljanje "integrabilnih populacija koje mogu da prežive i budu održane u svom izvornom okruženju“ i osigurava mnogo više željenih id neželjenih posledica.

Korišćenje tehnoloških otkrića za spas postojećih vrsta

U međuvremenu, naučni prodori načinjeni u ovom procesu daju podsticaj živim vrstama.

Poredeći "preokretanje" izumuranja po značaju sa misijom sletanja na Mesec "Apolo", Lam citira nedavnu revolucionarnu EEHV vakcinu koju je razvio "Colossal". Ona cilja endoteliotropni herpesvirus, koji ubija petinu svih slonova rođenih u zoološkim vrtovima u Evropi i SAD, a takođe je smrtonosan za divlja krda.

Decenijama nedovoljno istražen, za ovaj virus sada možda ima leka, nakon što ga je kompanija proizvela za manje od tri godine. Prva "Colossal-ova" vakcina protiv EEHV data je azijskom slonu u zoološkom vrtu u Hjustonu u Teksasu u junu.

"To je prilično sjajno“, kaže Lam, koji dodaje da se sve "Colossal-ove" tehnologije za očuvanja dele sa svetom besplatno, kao deo njihove misije.

Druge vrste koje će imati koristi od "Colossal-ovog" dostignuća uključuju kritično ugrožene severne bele nosoroge i vakuita pliskavice.

Da li preokretanje izumiranja daje ljudima izgovor da nastave sa zagađivanjem?

Neki kritičari tvrde da ublažavanje nepovratnih posledica izumiranja smanjuje hitnost krize biodiverziteta.

Iako Lam ne misli da je realno da će ponašanje potrošača trajno preći na nivoe pandemije, kada su ljudi sedeli kod kuće i kada je svet počeo da se leči, on veruje da "Colossal-ov" rad ima neverovatne spoljašnje efekte, koji zapravo izazivaju interesovanje za zaštitu prirode.

"Ne mislim da će tehnologije obustave izumiranja i očuvanje vrsta promeniti verovanje ljudi u ljubav i naklonost prema prirodi. Mislim da će to učiniti upravo suprotno. Mislim da će to povećati povezanost ljudi sa prirodom i pomagati im da prepoznaju da mi, kao čovečanstvo, imamo tehnologije koje možemo da razvijemo da poništimo neke od grehova prošlosti kojima druge generacije i mi takođe doprinosimo“, kaže on.

Kako su nastali 'hobiti': U Indoneziji pronađena najsitnija kost drevnih predaka

Ali jednostavno oživljavanje svake vrste koja je izbrisana nije realno rešenje.

"Vraćanje životinja je zaista skupo... Skupo je vratiti sve te vrste. Mnogo je bolje da sačuvamo ono što imamo”, kaže on.

Kroz rad "Colossal-a" sa glavnim grupama za očuvanje prirode, on "podiže svest o nekim od najvećih problema“.

Povratak vrsta kao što je mamut koji privlači naslove, prema Lamu, daje povod za okupljanje oko cilja, ne samo za očuvanje prirode, već i za zaštitu zdravlja ljudi, jer mnoge tehnologije koje razvija njegova firma imaju primenu na ljudima.