Zemlja se sve brže zagreva, naučnici zabrinuti: Objavljeni podaci o gasovima staklene bašte u 2024. godini

Koncentracija ugljen-dioksida ubrzala je rast i dostigla rekordni nivo, upozorava Svetska meteorološka organizacija u upravo objavljenom biltenu o gasovima sa efektom staklene bašte za 2024. godinu.

Kada je bilten prvi put objavljen 2004. godine, prosečan godišnji nivo ugljen-dioksid bio je 377,1 ppm. U 2024. godini iznosio je 423,9 ppm. Za stalne emisije ugljen-doksida odgovorne su ljudske aktivnosti i porast šumskih požara, ali i smanjena apsorpcija ugljen-dioksid  "ponorima" kao što su kopneni ekosistemi i okean - što preti da postane začarani klimatski ciklus.

Grenland se pomera ka severozapadu i polako nestaje: Naučnici upozoravaju na razarajuće posledice

Da li je svemir beskonačan ili ima granice?

"Toplota koju zarobe ugljen-dioksid i drugi gasovi staklene bašte zagrevaju našu klimu i dovode do ekstremnijih vremenskih uslova. Smanjenje emisija je stoga neophodno ne samo za klimu već i za našu ekonomsku bezbednost i dobrobit cele zajednice", rekla je zamenica generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije MO Ko Baret.

Stope rasta ugljen -dioksid su se od 60-ih godina prošlog veka utrostručile. Koncentracije metana i azot-oksida takođe su porasle na rekordne nivoe. Oko polovine ukupnog ugljen-dioksid emitovanog svake godine ostaje u atmosferi, a ostatak apsorbuju kopneni ekosistemi i okeani Zemlje.

Međutim, ovo skladištenje nije trajno. Kako globalna temperatura raste, okeani apsorbuju manje ugljen-dioksid zbog smanjene rastvorljivosti na višim temperaturama, dok su kopneni ponori pogođeni na više načina, uključujući i dugotrajnije suše.

Verovatni razlog za rekordni rast između 2023. i 2024. godine bio je veliki doprinos emisija šumskih požara i smanjena apsorpcija ugljen-dioksid od kopna i okeana u najtoplijoj godini u istoriji kakava je bila 2024. sa jakim El Ninjom. Tokom godina El Ninja, nivoi ugljen-dioksid rastu, jer se efikasnost kopnenih ponora ugljenika smanjuje zbog suša i šumskih požara – kao što je bio slučaj sa izuzetnom sušom i požarima u Amazonu i južnoj Africi 2024. godine.

"Postoji zabrinutost da kopneni i okeanski ponori ugljen-dioksida postaju manje efikasni, što će povećati količinu koja ostaje u atmosferi, čime će se ubrzati globalno zagrevanje. Kontinuirano i pojačano praćenje gasova staklene bašte je ključno za razumevanje ovih petlji", rekla je Oksana Tarasova, viši naučni službenik SMO.

Emisije ugljen-dioksida u atmosferu ne samo da utiču na globalnu klimu danas, već će to činiti stotinama godina zbog svog dugog životnog veka u atmosferi.

Globalno prosečna koncentracija metana u 2024. godini bila je 1942 dela na milijardu (ppm),  što je povećanje od 166 odsto u odnosu na predindustrijske nivoe (pre 1750. godine).Globalno prosečna koncentracija azot-oksida, trećeg najvažniji dugotrajnog gas staklene bašte, dostigla je 338 ppm u 2024. godini, što je povećanje od 25 odsto u odnosu na predindustrijski nivo.

Šta sve još krije Sunčev sistem: Naučnici pred otkrićem dve nove planete?

Zašto su svi kontinenti zbijeni na jednoj strani Zemlje? Nauka dala objašnjenje - tek će se pomerati