Žena kojom se ponosi cela Srbija: Naučnica Gordana Vunjak Novaković zna kako živeti duže i bolje

Kada su je jednom prilikom pitali da u tri reči opiše svoj karakter rekla je - ljubav, kreativnost, upornost. Njena biografija je i više nego impresivna - ona je najcitiranija srpska naučnica, inostrani član SANU, prva žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva Kolumbije i ušla u Kuću slavnih žena u tehnologiji. 

Profesor je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Dobitnica je Ordena Karađorđeve zvezde za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate, a ime joj je Gordana Vunjak Novaković. 

Srpski, hrvatski ili italijanski naučnik - čiji je naš Ruđer Bošković?

Sa profesorkom doktorkom Vunjak Novaković u emisiji "Popodne" kod Marijane Tabaković razgovarali smo o primeni novih biomaterijala u medicini, ali i tome kako živeti bolje, duže i kakve će to medicina biti u budućnosti. 

Profesorka Vunjak Novaković je u Beograd stigla na konferenciju gde kao jedan od predavača govori o primeni novih biomaterijala u medicini i razmenjuje iskustva i mišljenja sa najeminentnijim imenima iz sveta biomedicinskog inženjeringa. Glavna tema jeste inženjerstvo tumora i tkiva, regenerativne medicine i tretmana rana i infekcija.

“To je jedna jako kvalitetna konferencija, koja je o biomaterijalima. Finansirana je iz Evropskog projekta, što je veoma važno. Naši stručnjaci su počeli da dobijaju tu vrstu finansiranja i privukla je značajan broj vrhunskih stručnjaka iz Evrope. Veliko mi je zadovoljstvo, što su me zvali da otvorim konferenciju i da držim to uvodno predavanje. Najlepše stvari se dešavaju kod kuće. Ja idem na jako puno konferencija, ali ove što se dešavaju u Beogradu su posebne”, rekla nam je  prof. Vunjak Novaković i dodala: 

“Posebna je odgovornost i zadovoljstvo. Organizatori su neki od mojih bivših studenata, sadašnje kolege. Mi sarađujemo i to je zaista jedan poseban osećaj i drugačiji na nekim drugim konferencijama na koje idem. Iznenađujemo se na dnevnoj bazi u medicini, jako puno napeduje sve brže i brže. Inženjerske discipline su u službi medicine. Sve je timski rad, svi inženjeri se razumeju, a kada se radi sa nekim van naše oblasti, tu je najuzbudljivije i najviše se radi i uspe”, ističe naučnica.

Lečenje ljudi uz pomoć biomedicinskog inženjeringa je fokus njenog rada. Ipak, šta je to biomedicinski inženjering?

"Biomedicinski inženjering je veoma širok pojam, a moja ekspertiza je korišćenje matičnih ćelija i inženjerske komponente, biomaterijal je jedan od njih, za dve različite svrhe. Jedna je da regenerišemo obolela ili povređena tkiva u ljudskom organizmu, u većini slučajeva zamenom novim tkivom napravljenim od matičnih ćelija, ustvari dobijete svoju kost, svoju jetru. Drugi pravac je da se ništa ne implantira u pacijenta, nego pravimo vrlo male jedinice koje se zovu organi na čipu. Imamo malo jetreno tkivo, kožno, malo koštano, koji su povezani krvotokom i to se koristi za proučavanje bolesti. Pacijenti ne umiru od primarnog tumora, nego od njegovih metastaza i upravo ovaj drugi pravac tome služi, da predvidi gde bi mogla i da li će da se pojavi metastaza, da se to spreči i spasi pacijent", objašnjava za UNU prof. dr Gordana Vunjak Novaković. 

Jednom prilikom profesorka je izjavila da "veliki cilj ukupne oblasti je da živimo duže i bolje, uz pomoć moderne medicine koja sve više postaje naučna i inženjerska disciplina." Kako se to živi duže i bolje?

"Na putu smo da živimo duže i bolje, dugovečniji smo, osobe sada sa 70, 80 godina ne pristaju da žive sa artritisom, kvalitet života je sve bolji. Cela oblast je zasnovana na tome da matične ćelije koje dobijemo od pacijenata, mogu da postanu bilo koja ćelija iz organizma. Tim ćelijama mora da se kaže šta treba da budu, šta da rade, šta je cilj. Način na koji se to komunicira jesu upravo te inženjerske komponente, kontorola uslova u kojima je ta ćelija, da podseća na onu okolinu u organizmu, mora da se prevari ta ćelija tako da ona primajući prave signale, radi pravu stvar. Ima još svašta da se nauči, ali ima već tkiva koja su u pacijentima, ali ima i onih koji su na putu, ali napreduje se. Idemo ka tome da život bude duži i bolji, kvalitetniji", smatra naučnica. 

Vunjak Novaković ističe da Srbija treba da sledi primere Finske i Švedske, da treba da se okrenemo oblastima u kojima "smo jaki i da je tu uspeh". 

"Država je počela da ulaže u integraciju onoga što imamo i implementaciju novih stvari, kao što je BIO4 kampus. Mora da se okrenemo onome gde smo najjači, selektivno da se koncentrišemo na ono što je različito od svih drugih što rade. I situacija za žene naučnice je sada mnogo bolja, uspostavlja se ravnoteža. Što je više žena u našem biznisu, to je primer za studentkinje, da su uspele da imaju i karijeru i život, porodicu. U poslednjih desetak godina su se i u Srbiji i svetu promenile stvari na bolje". 

Veliki proboj u lečenju: Naučnici uspešno uklonili HIV iz zaraženih ćelija

Na VMA prva rekonstrukcija dojke inovativnim tkivnim ekspanderom