Prve Olimpijske igre u esportu biće održane 2025: UNA pita - kako će gejmeri moći da predstavljaju Srbiju?

Samo što smo polovinom septembra obeležili Svetski dan video-igara, uz najavu prvih Olimpijskih igara u esportu, a već smo 30. oktobra u Srbiji prisustvovali istoriji - osnivanju strukovnih studija za esport na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi, što će reći - eto prave karijere u gejmingu u godinama koje su pred nama.

No dobro, biće još vremena da se bavimo tim studiranjem, sada je bitno da se vratimo na onaj deo o prvim Olimpijskim igrama u esportu (studije će, naravno, imati veze i sa tim), uz činjenicu da nije nemoguće da počnete da sanjate olimpijske snove, pa ako možda i ne stignete da se pripremite za sledeću, 2025. godinu, biće uskoro još prilika.

Gejmeri svih zemalja, ujedinite se: I u Srbiji osnovane strukovne studije za esport

Naime, odluka o ovom takmičenju doneta je na najvišem mogućem nivou - za nju je zaslužan Međunarodni olimpijski komitet - da, da, "pravi" MOK, koji se bavi pravim olimpijskim igrama, onima na kojima ste pre samo nekoliko meseci gledali kako Novak Đoković osvaja zlato, i kako Zorana Arunović i Damir Mikec osvajaju zlato, i kako naši vaterpolisti osvajaju zlato - nema ničeg iznad toga.

E, pa ubuduće ćemo imati i prave olimpijske igre u esportu, a kako je to odlučeno, koje video-igre će biti igrane, kako će se ljudi kvalifikovati za to najveće takmičenje i gde će ono biti održano prvi put u istoriji, za UNU je otkrio Dimitrije Malešević, osnivač našeg najuspešnijeg sportskog udruženja za esport "Zero Tenacity".

"Međunarodni olimpijski komitet je na kraju Olimpijskih igara u Parizu imao sastanak i svi nacionalni olimpijski komiteti su jednoglasno doneli odluku da treba da se formiraju esport olimpijske igre, ali zasebne, ne u okviru sledećih Igara koje će biti u Los Anđelesu 2028. Takođe, u partnerstvu sa Saudijskom Arabijom dogovoreno je da se u narednom periodu u Rijadu, počevši od 2025. godine, pa do 2037, na svake dve godine održavaju Esport olimpijske igre. Oni tamo već imaju infrastrukturu i testirali su je ove godine na Svetskom kupu u esportu (2024. Esport World Cup)", rekao nam je na početku razgovora Malešević.

Da bi se neko plasirao na "regularne" OI, neophodno je da to bude preko nacionalnih olimpijskih komiteta, koji su kao takvi članovi MOK. Kod nas je postojalo ili postoji više njih koji pretenduju ili su pretendovali na mesto nacionalnog saveza za esport, koji bi bio član Olimpijskog komiteta Srbije (OKS). 

Ako nemamo takav savez, da li će OKS onda moći da šalje takmičare na OI u esportu naredne godine?

"Trenutno postoji dosta saveza u Srbiji - SESA, SGA... ali i nacionalni Esport savez Srbije, koji je priznat od strane Vlade Srbije. U kontaktu sa čelnicima tog Saveza saznali smo da su aplicirali u Olimpijskom komitetu Srbije da dobiju licencu da šaljemo ljude sledeće godine na Olimpijske igre u esportu. Rečeno je da bi to trebalo da bude završeno do kraja ove godine".

Srpske video igre na najvećem svetskom gejming sajmu u Kelnu

Pošto to uskoro treba da se reši, onda da pređemo na ono što verovatno zanima sve buduće potencijalne reprezentativce - da li se zna koje će video-igre biti na programu takmičenja u Rijadu?

"Da, zna se. Za sada su igre podeljene po disciplinama virtuelnog sporta. U principu, sada su priznate sve ove, što bismo mi rekli 'tradiconalne' esport igre - streličarstvo, bejzbol, biciklizam, motosport, jedrenje, streljaštvo, tekvondo, šah, dens... To su sve video-igre koje su bile i na nekoj vrsti inaugarlinih igara 2023. u Singapuru, na nedelji olimpijskog esporta. U dodatku sa svim tim igrama, oni su najavili i neke od novijih, koje će da uvrste u program esport olimpijskih igara - League of Legends, Rocket League, Street Fighter, iRacing, NBA 2K, FIFA"...

Dobro, ali sada je sigurno da ljudi postavljaju pitanje - a gde su Counter-Strike i Fortnight?

"Zanimljivo je da ima i mnogo popularnijih video-igara od onih koje će biti igrane na prvim esport Olimpijskim igrama, koje već imaju razvijenu esport industriju. Ali, problem je što za razliku od tradicionalnog sporta - gde ne postoji kreator fudbala ili kreator košarke, ovde imamo kreatore igara - to su programerske kuće, ili medijske kuće, koje imaju sva prava i licence na samu video-igru i celu franšizu oko cele te igre. Da bi neka takva video-igra ušla u program olimpijskih igara, morao bi Međunarodni olimpijski komitet da kupi licencu, da dobije dozvolu od programerske kuće da se pravi turnir, odnosno takmičenje na ovom nivou i na ovaj način. Tu spadaju, na primer, igre kakve su Counter-Strike i Fortnite... Ima informacija da je MOK stupio u kontakt sa kompanijom Epic Games, koja je napravila Fortnite i da traju pregovori da se kupi licenca".

Kako izgleda da će i taj "problem" u nekoj skorijoj budućnosti biti rešen, da mi onda vidimo kako se vadi olimpijska viza za Saudijsku Arabiju? Postoje li kvalifikacije preko kojih se stiže na prve Olimpijske igre u esportu, odnosno kako će gejmeri predstavljati Srbiju? 

"Već dugo postoji IESF (International Esports Federation), kao globalna federacija, i oni organizuju svetska prvenstva u esportu (World Esports Championships). Oni rade isključivo po nacionalnoj bazi - pozivaju države koje su učlanjene u IESF na takmičenja. Mi onda skupimo timove - ako se na primer takmiči u 15 video-igara, Srbija prijavi određen broj timova u određenom broju igara. Veliki problem je što je to na amaterskom nivou - da bi se neko takmičio, ne sme da bude ni pod kakvim profesionalnim ugovorom sa bilo kojim sportskim udruženjem, ligom, takmičenjem, zabranjeno je da bude na bilo kojoj rang-listi jer ga to definiše kao profesionalnog ili poluprofesionalnog igrača i onda je zabranjeno učešće. Zato su IESF takmičenja više opredeljena za mlade takmičare, novije generacije, amatere - da se oprobaju u esportu i da se takmiče, ali zato to nikad nije zaživelo da postane mejnstrim, iako se jednom godišnje napravi velika buka oko toga. Mi verujemo da će po istom tom principu biti i za olimpijske igre u esportu - svaka država će morati da organizuje svoje regionalne ili nacionalne kvalifikacije, na osnovu kojih će se igrači plasirati na ta takmičenja".

Esport scena je rigorozna po tom sistemu kvalifikacija - Counter-Strike je za sledeću godinu najavio preko 15, 16 turnira, od po milion ili dva miliona dolara, i svako ima šansu da se kvalifikuje. Ali, tu morate da prođete kroz nekoliko meseci kvalifikacija da biste uspeli da se plasirate na neki od tih turnira, kaže Malešević

Da li ćemo onda moći da kažemo da bi šansu mogao da ima i "neko sa ulice" - dođe, odigra šampionski i plasira se na Olimpijske igre u esportu?

"U prinicipu ništa još nije definisano i ne možemo baš da kažemo odmah da postoji takva šansa. Mi ćemo raditi sa Savezom da se to definiše, da postoji neki otvoreni sistem kvalifikacija gde bi se pustilo kroz medije da bilo ko može da se oproba i da pokuša. Mi gradimo priču ka tome da postoji šansa da bilo ko može da se prijavi, da prođe kroz nivo kvalifikacija, da li otvorenih, da li zatvorenih, pa onda kroz SWISS stejdž - format gde posle zatvorenih i otvorenih kvalifikacija imate grupe, na primer A i B, sa po 6 timova u grupi. Svako igra sa svakim dok neka ekipa ne dođe do 3 pobede, a ko to uspe, ide u plej-of. U suštini, kvalifikovanje za esport Olimpijske igre nije za sada određeno, ali bi to moglo da bude nalik na pomenuta IESF takmičenja, SWISS stejdž, možda i fidžital (phygital) - koji predstavlja kombinaciju fizičkog i digitalnog takmičenja", zaključio je Dimitrije Malešević. 

Dakle, počnite da vežbate. Ne gubite vreme dok ne bude određen tačan datum takmičenja u Saudijskoj Arabiji sledeće godine, ili dok ne saznate kakav će biti sistem kvalifikacija, nego čim ti podaci izađu u javnost, da se uhvatite ukoštac sa izazovom.

Jer ulog nije mali - predstavljali biste svoju zemlju na prvim, istorijskim Olimpijskim igrama u esportu. A hoćete još jedan podjednako jak motiv? Pa neće moći roditelji da vam kažu: "Šta samo igraš te igrice, radi nešto korisno" - od učešća na Olimpijskim igrama nema mnogo toga korisnijeg.

Veštačka inteligencija i video-igre: Ko je kreativan, čovek ili mašina?