UNA analiza: Kako ih bolje razumeti i na koji način dopreti do 'digitalnih tinejdžera'?

Kako mi "odrasli" da prevaziđemo "jaz generacija" sa našim digitalnim tinejdžerima? Šta mi  možemo da učinimo da ih bolje razumemo, a šta oni mogu da učine da ih bolje razumemo? Odgovore na ta pitanja potražio je Stefan Dević, na danas održanoj osmoj konfrerenciji "Teen Talk".

Danas se generacijski jaz poistovećuje sa tehnologijom koja se ubrzano razvija. U razgovoru sa mladima to se pojavljuje kao glavna generacijska prepreka. 

„Ne mogu da razumeju da smo zavisni od telefona, da ne možemo od toga da živimo“, kaže nam srednjoškolac Aleks Radulović. 

Posredstvom napretka tehnologije, javlja se popularna kultura čiji se heroji menjaju kao na traci. S obzirom da provode mnogo vremena na internetu, na brze i česte promene, nove generacije su navikle.

„Generacijski jaz je jedan veliki problem i postoji i problem je najviše u komunikaciji i ne adaptaciji stariji na prema tim novim tehnologijama i društvenim mrežama“, kaže srednjoškolac Boris Nešković. 

Njihovi roditelji međutim, teže hvataju korak sa aktuelnim tendencijama. Kako da prevaziđemo taj generacijiski jaz? 

„Komunikacija je ključna. Roditelji, pitajte šta vam nije jasno, obavezno. Ono što hoćemo da vam objasnimo, objasnićemo vam. Ono što nećemo, to će ostati naša tajna“, srednjoškolac Mihajlo Mikić. 

„Da pričaju sa njima, da postavljaju pitanja. Mi smo mnogo zatvoreni, moraju da dopru do nas“, kaže Radulović.  

„Svi problemi dolaze iz toga što su roditelji premoreni, rade po dva posla, oba roditelja rade, i onda još viđamo po restoranima, daju deci neki gedžet da oni tu gledaju crtani film ili se nešto igraju i prosto ne razgovaraju s njima, ne provode vreme, i onda se probude kada to dete ima 18 godina i problematično je“, smatra novinar i preduzetnik Robert Čoban. 

Svako vreme ima svoje generacijske karakteristike. To mogu da budu događaji, idoli, način ponašanja, oblačenja ili frizura. 

Rođeni između 1920. i 1940. pripadaju grupi Veterana. Veterane karakterišu: poštovanje autoriteta i pridržavanje pravilima i disciplini. Taj period obeležila je ekonomska kriza i Drugi svetski rat.  

Nakon njih su Bejbi bumeri, rođeni između 1940. i 1960. godine, zatim generacija Iks, između šesdesetih i osamdesetih, a od 1981. godine, počinju generacija Y ili Milenijalci. U prvoj dekadi dvehiljaditih dolazi generacijia Z, koje zovu i „digitalnim urođenicima“. Rođeni posle 2010. godine pripadaju Alfa generaciji, zatim ide Omega, koja će možda živeti i na nekoj drugoj planeti.

Generacijski jaz veći je nego ikada ranije, a za to su u najvećoj meri odgovorne nove tehnologije, saglasni su mladi i stari, ali i stručnjaci. Ipak, kako bi roditelji našli zajednički jezik sa decom, neophodno je da i pored svojih obaveza pokušaju da razumeju svet u kojem ta deca rastu, jer 
umesto njih, sve može da uradi neko drugi, ali ne i da bude roditelj.