UNA ekskluzivno: Veštačka inteligencija 'naslikala' pobedničku fotografiju velikog svetskog konkursa

Fotografija "Pseudomnezija – Električar" osvojila je prvo mesto na svetskom takmičenju. To ne bi bilo čudno da autor kasnije nije objavio da je fotografiju napravila veštačka inteligencija.

Vest su brzo preneli svetski mediji, a UNA je imala ekskluzivnu priliku da razgovara sa autorom fotografije, nemačkim umetnikom Borisom Eldagsenom.

Pobednički rad prikazuje dve žene na starinskoj fotografiji. Ipak, u stvarnom životu, one ne postoje. Fotografiju je kao najbolju izabrao žiri Sonijevog svetskog foto takmičenja. Međutim, nemački umetnik, je nagradu odbio da primi.

"Za mene, to je bio test da bih video šta takva fotografija može da postigne. Uopšte me nije interesovala pobeda. Testirao sam sistem kako bih našao mane i slabosti, i tako ukazao na značaj razgovora o primeni veštačke inteligencije u umetnosti, koje ima sve više", kaže Eldagsen.

Lepota veštačke inteligencije je umetnička sloboda, činjenica da nema materijalnih ograničenja, objašnjava Eldagsen. Sada mogu svoje znanje i iskustvo da koristim na potpuno novi način, ističe umetnik iz Berlina, koji sebe opisuje i kao AI umetnika.

"Ja sam poput filmskiog režisera, a veštačka inteligencija mi nudi predloge poput dizajnera scene ili kamermana na setu. A na meni je da odlučim. To može da bude umetnost kada se koristi na pravi način. Ja kao umentnik, moram da prilagodim tehnologiju svom viđenju sveta."

Eldagsen navodi da je potrebno uskladiti zakonodavstvo i terminologiju sa trenutnim dostignućima, pa tako AI fotografiju promoviše pod nazivom promptografija, jer umesto da crta ili slika, stvara kucanjem po tastaturi.

Kako to funkcioniše u praksi? Otkucate par ključih reči i napravite fotografiju. U našem slučaju to je čovek koji drži zastavu i gleda u izlazak sunca. Iako je u pitanju fotografija, ona nije prava – ona je kompjuterski generisana.

Promptografija od više različitih fotografija pravi jednu jedinstvenu. One mogu da budu apstraktne, ali mogu da budu i realistične, dajući lažnu sliku nečega ili nekoga.

"Vremenom će se to verovatno popraviti i biće bolje, u smislu fotorealizma. Ali onda nastupa naše znanje, naša spoznaja o tome šta je moguće a šta nije moguće. Pa nećemo pomisliti da li je Papa nosio Balensijaginu jaknu, jer znamo da Papa to ne bi radio. Dakle, znanje o svetu u kojem živimo", kaže za UNU doktor Vladimir Cerić, profesor Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija.

Cerić smatra da bi veštačka inteligencija trebalo da pruži pomoć u radu, ali ne i da bude jedino sredstvo rada. Međutim, umetnici poput Borisa Eldagsena, svoj rad potpuno baziraju na veštačkoj inteligenciji, a fotografija "Pseudomnezija - Električar" deo je projekta o kome će napraviti i izložbu u Berlinu.

Eldagsen misli da veštačka inteligencija u umetnosti ima svetlu budućnost, jer da nije tako, njegova fotografija se nikome ne bi dopala. Na pitanje šta bi rekao na to da su pitanja za intervju sa njim napravljena uz pomoć veštačke inteligencije, nemački umetnik odgovara:

"Mislim da ti pomaže da uštediš vreme i da uradiš više dobrih intervjua, zar ne!?"