UNA na Međunarodnom sajmu tehnike: Mini farma larvi, dronovi, senzor za korov - svega ima

Na Beogradskom sajmu otvoren je Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Ugostiće više od 600 izlagača iz 30 zemalja, a zemlja počasni gost ove godine je Kina. Glavna tematska oblast je industrija, njena automatizacija i digitalizacija, a održava se pod sloganom "Inspirišemo razvoj".

U savremenom društvu, naporne poslove će raditi roboti, objašnjavaju na jednom od brojnih štandova, predstavljajući svoju viziju bliske budućnosti. Autonomni robot Gari je namenjen da se koristi u poljoprivredi.  

"To je industrijska ruka koja koristi senzor odnosno kameru za detekciju korova u borovnicima. Na osnovu toga, određuju se tačke gde je korov, segmentira se i informacija se šalje robotskoj ruci, koja onda ide i precizno prska taj korov na mestima gde se nalazi", objašnjava nam stariji istraživač Biosense instituta Damir Krklješ.

Održiva budućnost je među prioritetima najrazvijenijih zemalja sveta. Zbog toga je sve više onih koji svoje preduzetništvo zasnivaju na tom konceptu. Naučnici sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, rade na mini farmi larvi insekata, koji mogu da se koriste u ishrani tovnih pilića.  

"Oni mogu da se uzgajaju vidite i sami na otpacima mlinske industrije. Dakle nešto što je otpad pretvaramo u protein visokog kvaliteta. Ove larve kada se osuše imaju 57 posto proteina i 30 posto masti koje su dosta kvalitetne. Koristi se u ishrani ljudi i životinja", objašnjava Saša Krstić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

UNA istražuje: Kakvu korist od biotehnologije ima Srbija

"One mogu da se uzgajaju u neograničenom prostoru, na nju se primenjuju principi vertikalne poljoprivrede. Znači u neograničenom prostoru, u vertikalnim uslovima, u visinu", kaže Marko Vukadinović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Visine domaćeg neba ali i sveta, sada će lakše moći da osvoje piloti jer je jedina srpska kompanija koja proizvodi dronove premijerno na sajmu predstavila virtuelnu obuku za pilote bespilotnih letelica.

"Imamo kompjuter koji simulira fiziku letelice. Korisnik ima potpuno isti kontroler koji ima u stvarnosti. Umesto da se nakači na konkretnu letelicu on se poveže sa kompjuterom koji simulira letelicu, tako da korisnik zapravo u virutelnom svetu. Videćete u virtuelnom Beogradu, može da poleti, leti po gradu, uradi svoju misiju, neki zadatak i bezbedno sleti", ističe Miloš Petrašinović iz kompanije "PR-DC".

Da srpskim preduzetnicima ne manjka volje i ideja, govori i činjenica da u Srbiji posluje 750 startapova, što je tri puta više nego pre pet godina.

"Svakog dana u toku trajanja sajma, ovde u paviljonu Republike Srbije, naši građani moći će da se upoznaju sa novim tehnologijama i inovativnim proizvodima, da razgovaraju sa naučnicima i inovatorima i zaista da vide kako se nauka primenjuje u svakodnevnom životu i kako nauka može da reši probleme sa kojima se suočavamo kao individue, države, čovečanstvo", poručuje ministarka nauke i tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Najveći broj startapova ponikao je u naučno-tehnološkim parkovima, kojih u Srbiji ima četiri. Međutim, do kraja 2027. godine, biće ih sedam istakla je Ana Brnabić, predsednica narodne skupštine koja je i otvorila 66. Sajam tehnike.

Beograd dobija Palatu nauke koja će imati i najnapredniji planetarijum u Evropi